Анђелка Тодоровић
У оквиру јединствене туристичке дестинације Аранђеловац-Топола важно место требало би да има и глампинг-туризам. Поготово због тога што је то најбрже растући вид туризма у свету за који постоје могућности позиционирања на светском туристичком тржишту.
После корона-диктатуре прву половину ове деценије обележио је повратак природи, селу и домаћој храни и здравој води, уз боравак на чистом ваздуху. Према анкетном истраживању које смо обавили у јуну и јулу ове године више од 80 одсто Аранђеловчана нису чули за глампинг-туризам, док је 10 одсто сматрало да тако нешто не постоји у нашој општини, а преосталих 10 одсто су одговорили како би то требало да има неке везе са камповањем.
Елем, глампинг-туризам има везе са камповањем, али не према соц-реалистичким представама о камповању (ранац на леђима, спавање у врећама за спавање у малим шаторима, уз искомадану векну хлеба и теглу пекмеза – онако „партизански“ у круг, као пљугу некада, што су практиковали припадници старијих генерација). Савремено глампинг-камповање је за туристе са дубљим џепом, уз спајање природе, комфора и гламура, уз домаћу храну коју имају власници сеоских газдинстава на суседним парцелама.
Ево шта је о глампингу написано у Стратегији развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године („Службени гласник РС“, бр. 98/2016):
3.3. Trendovi u tipovima smeštaja
U oblasti smeštaja, nasuprot velikim internacionalnim hotelskim lancima, koji takođe doživljavaju transformaciju prilagođenu autentičnosti destinacije, imamo i pojavu malih porodičnih smeštajnih kapaciteta koji omogućavaju organizaciju boravka i odmora po sopstvenom izboru, kao i udovoljavanje sve izraženijim potrebama savremenih turista za kontaktom sa prirodom i lokalnom kulturom i sredinom.
Visok trend rasta ima "glamping - glamurozni kamping" što je dato u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo. Glamping je nastao u Engleskoj, SAD i Kanadi, zemljama koje su prema statistikama tradicionalno sklone kampovanju. Iako u našem delu sveta dominira stereotip po kojem je kamping vid "turizma moranja", eventualno "mladalačkog turizma", na Zapadu je situacija drugačija. "Reka" kampera preplavljuje Evropu svake godine, a dominantni su Englezi, Holanđani, Nemci i Česi. Veliki broj porodica doživljava ovakav vid turizma ne samo kao ekonomski isplativ, već pre svega kao "još života" i "odmor kao vreme za bliskost sa prirodom".
Danas se jedan deo glamping ponude, koji po kvalitetu zadovoljava potrebe i najzahtevnijeg dela tržišta, nalazi u najvišem cenovnom razredu turističke ponude. Posebno je atraktivna činjenica da za glamping nisu potrebne velike investicije. Važno je razumevanje potreba modernog turiste i inspirativno okruženje koje će takvom gostu pružiti priliku da ga upozna što neposrednije.
"Ljudi i dalje žele dodir sa prirodom i više streme boravku u prirodi ("outdoor"), ali sada žele to uz komfor na koji su navikli kod kuće"
"Sa početkom globalne ekonomske krize, kampovanje je doživelo dodatni bum, jer je sve više ljudi počelo da traga za načinima kako da smanje troškove. Sada, kada se izlazi iz recesije, primetna su dva ključna trenda:
Prvo, nastavljena je snažna tražnja za kampovanjem kao vidom pristupačnog smeštaja "sa stilom i idejom", ali su delom promenjeni zahtevi gostiju. Sada gosti podjednako traže i "outdoor" aktivnosti, odnosno "boravak u prirodi" ali traže komforan smeštaj. I to je taj momenat. Drugo, gosti imaju veća očekivanja za svoj novac. Zato je esencijalna potreba tako nešto im i pružati - jer su upravo to spremni da dodatno plate".
Ova dva citata (turistički operatori iz Engleske) dovoljno dobro oslikavaju potrebu koja je dovela do glampinga, kao novog pod-segmenta kamperske turističke industrije, koji je vremenom postao segment za sebe, evoluirajući u potpuno novu turističku kategoriju koja sada ne samo da zadovoljava tradicionalne kampere, već se obraća i potpuno novoj ciljnoj grupi turista - onih platežno sposobnijih.
Značaj prihvatanja iskustava i trenda korišćenja glampinga za uvršćivanje u ponudu smeštaja u Republici Srbiji jesu činjenice:
1) cena boravka u ovakvoj vrsti smeštaja se kreće od 80-460 EUR/dan;
2) ulaganja u smeštaj ove vrste se kreću do 350 EUR/m2 za najluksuznije opremljeni smeštaj;
3) s obzirom da je reč o mobilnim i privremenim objektima koji ne deluju invazivno na okruženje nisu potrebne složene planske i infrastrukturne procedure da bi se objekti instalirali;
4) Republika Srbija raspolaže velikim brojem destinacija koje su atraktivne za ovakvu vrstu ponude;
5) koncept je idealan za promociju i razvoj turističkih područja bez velikih investicionih ulaganja u infrastrukturu i objekte, sa obavezom visoko profesionalnog upravljanja logistikom i ponudom kvalitetnih turističkih proizvoda i usluga (pogodna područja primene - Donje Podunavlje, Golija, Uvac, Vlasinsko jezero, Tara…).
То је написано у републичкој стратегији, а у „Стратегији руралног развоја општине Аранђеловац за период 202-2025. године“ глампинг се нигде не помиње.
Извод из „Стратегије руралног развоја општине Аранђеловац за период 2020-2025. године“
Уз промашено ламентирање да су „недовољни смештајни капацитети хотелског типа средње категорије“ (то су стереотипи остали у главама „дежурних твораца разних стратегија“, који ама ич не зарезују стручњаке који прате актуелне трендове и знају све о глампингу), а што се тиче „хотелских капацитета средње категорије“ аутори као да нису чули да више не постоји средња класа, те да је више никада неће ни бити, тако да су и „хотели средње категорије“ превазиђена категорија. Хотели се већ сад граде, а тако ће бити и убудуће, за оне са дубљим џепом, а сви са мањим примањима (где су и припадници некадашње средње класе) могу смештај да пронађу у све бројнијим туристичким апартманима. 
Поглед на прве објекте ЗОО-врта у Туристичком комплексу „Eco-Village“ у Раниловићу
Са „Стратегијом руралног развоја општине Аранђеловац за период 202-2025. године“ 2020. године усвојен је и „План детаљне регулације за изградњу туристичкго комплекса „Eco-Village“ у Раниловићу. Туристичке посленике у аранђеловачкој општини обрадовао је садржај тог плана, који је наговестио и својим називом „Еко-село“ да ће бити створене и могућности за развој глампинг-туризма.
Извод из „Плана детаљне регулације за изградњу туристичког комплекса „Eco-Village“ у Раниловићу“ из 2020. године
Радост посленика туризма у нашем крају кратко је потрајала, јер „Изменама и допунама „Плана детаљне регулације за изградњу туристичког комплекса „Eco-Village“ у Раниловићу“ омогућено је да где год „је планирано грађење туристичких смештајних јединица (бунгалова) дозвољено је грађење стамбених објеката (стално и/или повремено становање)“.
„Измене и допуне „Плана детаљне регулације за изградњу туристичког комплекса „Eco-Village“ у Раниловићу“
Као по диктату из једног центра, попут кондомнијума на локацији „Шамот“ (са близу 700 станова у стамбеним зградама и „резиденцијалним“ кућама) станови су приоритет изградње и у селима. Због брзог профита, наравно, јер станове могу да продају купцима, док би бунгалови и глампинг-објекти били намењени за смештај туриста. „Цака“ је у избегавању гардитеља станова да инвестирају у стручне људе који би обезбеђивали туристе, а што логично следи и из дела већ цитираног текста из „Стратегије развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године“:
5) koncept je idealan za promociju i razvoj turističkih područja bez velikih investicionih ulaganja u infrastrukturu i objekte, sa obavezom visoko profesionalnog upravljanja logistikom i ponudom kvalitetnih turističkih proizvoda i usluga.
Ко, зашто и због чега дезавуише „Стратегију развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године“ и могућност стварања Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац-Топола, што је и предвиђено тим документом? Ко, зашто и због чега избегава да људи из струке (имамо и Академију, са професорима и студентима на туристичким смеровима!) напишу Стратегију развоја туризма општине Аранђеловац?
Ако својим очима видимо како се цела општина Аранђеловац претвара у „Јединствену стамбену дестинацију“ – све ће нам се само касти, али – биће касно. Јер, нису важни (стручни) људи, битна је зарада. И то по жаргон-варијанти: сад и одмах!
Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.