А. Тодоровић
Због искуства са туристичким стратегијама Републике Србије у последњих 20 година ваљало би све учинити како би следеће године била основана Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац-Топола.
Лоша републичка стратегија у туризму настала је 2005. године. Ни у првом фазном извештају од 24. новембра 2005. године, а ни у финалној верзији „Стратегије туризма Републике Србије“, у оквиру четири туристичка кластера у Србији вајни стручњаци „Horwath Consulting Zagreb“ ни једном једином речју нису нашли за сходно ни да помену Аранђеловац и Буковичку бању.
Само су поменули овдашњу туристичку организацију и то у следећем контексту, на 39. страни првог фазног извештаја „Стратегије туризма Републике Србије“: „Према увиду ово је оквирни преглед изграча туризма у Србији, њихових одељења, основних мисија и делокруга рада. Регионални ниво: на регионалном нивоу нема значајнијих органа који имају велику улогу у туризму. Приликом анкетирања центара појединих округа (Шумадијски, Подунавски и др) једино што је везано за туризам и угоститељство у згради округа је присуство туристичких тржишних инспектора, који су у ствари испостава Министарства за трговину, туризам и услуге, тако да то фактички није регионални ниво. Ниво градова и општина – 3. Туристичке организације градова/општина: ...у ТО Аранђеловац има шест запослених и они су груписани у три службе: Комерцијално-техничка, Правна и Финансијска служба.“
„Стратегија туризма Републике Србије – први фазни извештај“ од 24. новембра 2005. године
Упркос тадашњем одијуму незадовољства туристичке јавности у Србији оваквом, такозваном, стратегијом – ништа битније није промењено ни у финалном документу. Хрватски „стручњаци“ имали су, очигледно, дебелу подршку у српској влади, а „промашени пелцер“ преносили су и у локалне стратегије. Било је тако и у Аранђеловцу 2009. године, који је добио неупотребљив документ који је плаћен око 50 хиљада евра, по коме ништа није урађено и чија је важност одавно истекла. 
Међу „главним туристичким кластерима у Србији“ нигде Аранђеловца и Буковичке бање
Сад већ далеке 2005. године туристички празноглавци су „смислили“ да Србија буде, у туристичком смислу, подељена на четири „главна туристичка кластера“: Војводина, Београд, Југозападна Србија и Југоисточна Србија!
Од бачених пара, што за републичку, што за бројне општинске „туристичке стратегије“ широм Србије, нико није видео никакву вајду, осим оних који су и створили хрватско-српску коалицију за хиперпродукцију бескорисних докумената зарад пуњења џепова аутора и њихових политичких патрона.
За разлику од ове лоше „стратегије“ из 2015. године, деценију касније настала је добра „Стратегија развоја туризма Републике Србије за период од 2016-2025. године“. Створили су је стручњаци из света науке и најбоље туристичке праксе у Србији.
„Стратегија развоја туризма Републике Србије за период од 2016-2025. године“
Нажалост, још увек није формирана Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац-Топола, која је уписана на 10. месту од укупно 18 туристичких дестинација према туристичкој стратегији којој „рок трајања“ истиче следеће године.
Бар да су утврђени туристички садржаји које је потребно изградити у обе шумадијске општине, бар да нисмо почели урбанистичке туристичке намене одређених простора да предајемо станоградњи, бар да су решени имовински односи на парцелама предвиђеним за туристичке објекте – биле би створене основне претпоставке за проналажење инвеститора.
Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац-Топола на 10. месту „Стратегије развоја туризма Републике Србије за период од 2016-2025. године“
Да ли ће „они који се питају“ у Аранђеловцу и Тополи превазићи ситно-сопственичке интересе, те да ли ће туристички посленици са знањем и искуством покидати окове ћутања, сазнаћемо најдаље за годину дана.
Позиционирање Аранђеловца и Тополе на светском туристичком тржишту биће могуће само уколико буде реализована и реченица из ове, добре, стратегије: „Стварни прироритет ће зависити од интереса и капацитета инвеститора било да је реч о директним инвестицијама или о моделима ЈПП-а и способности сваке од дестинација да на тржишту промовише и реализује потребне инвестиције“.
Напомена: ЈПП читати као „јавно-приватно партнерство“, а не „јуначко противљење променама“.
Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.