А. Тодоровић
За позиционирање Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац-Топола на светском туристичком тржишту изузетно су важне инвестиције – према зналачки осмишљеним туристичким производима и стручно реализоване у кратком временском року.

„Аранђеловцу за развој туризма нису потребни само смештајни капацитети у новим хотелима, већ бројни, атрактивни, садржаји који ће подстаћи госте да дођу у Аранђеловац: превентивни програми за очување здравља (на бази минералне воде и лековите глине којом располажемо), базени, аква паркови – наменски направљени објекти у затвореном и отвореном простору, забавни – тематски паркови за децу, паркинг-простори и свакодневни догађаји у култури“ – одговорило је више од 80 одсто Аранђеловчана (на питање: шта је Аранђеловцу потребно за развој туризма?) у нашој анкети коју смо организовали у јуну и јулу ове године.

У Јединственој туристичкој дестинацији Аранђеловац - Топола (скраћено: ЈТД Ар-То) требало би да буду сви садржаји које су побројали и учесници наше анкете у Аранђеловцу (Тополци су највише указивали на потребу решавања имовинских односа на Опленцу, изградњу нових хотела, кампова за младе, унапређивање сеоског туризма и потребу обезбеђивања сталног снабдевања водом на целом подручју општине). Али, сви ти садржаји би требало да настану у што краћем временском периоду.

Пропустили смо скоро целу деценију да уопште и формирамо ЈТД Ар-То, а кад ће тек бити реализоване све потребне инвестиције?

На примеру Аранђеловца видимо да је за реализацију капиталних објеката потребно око десет година (у хотел „Извор“ је за осам година обављена успешна приватизација и реализована инвестиција од 50 милиона евра за осам година, од 2002-2010; „Шумадија“ не ради од 2013. године, а за две године би требало да буде окончана реконструкција и изградња новог хотела; „Старо здање“ чами од 2005. године; базени су само у најави, остале садржаје нико не помиње, а „Радна група за израду Програма развоја туризма у општини Аранђеловац за период 2024-2026“ више од годину дана није се ни састала). Ако будемо наставили да градимо један по један објекат у размаку од по десет година (кад „Бекамент“ изгради нови стадион, па кад „Бекамент“ игради нови хотел на простору садашњег стадиона и помоћног терена ФК „Шумадија“, па кад „Бекамент“ игради кондомнијум са око 700 станова, па кад, вероватно (имовински односи на напуштеном РХ Заводу још нису решени – републички Фонд ПИО није укњижен, иако поседују правоснажне и извршне пресуде), „Бекамент“ изгради нови стационар на Звездари (мада неверне Томе кажу да ће и ту бити стамбене зграде, као синоним најпожељније градње инвеститора-миљеника актуелне власти)... по тој динамици биће нам потребно још стотину година како бисмо почели да личимо на привлачне туристичке дестинације у Европи (Италија, Француска и Немачка, на пример.

Како избећи тај стогодишњи пут и пронаћи пречицу? Управо ту пречицу нуди Стратегија развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године. Уместо лутања у реализацији инвестиција од објекта до објекта (без осмиљеног целовитог концепта, већ све чинећи по систему „и ћорава кока набоде зрно“) за недељу дана власт може да окупи стручњаке и добије програм (елаборат, план или како год назвали тај документ) са списком и техничким подацима о потребним туристичким садржајима, односно објектима које је потребно изградити. У наредних недељу дана локална власт може у корице једне књиге да стави све парцеле које имају туристичку намену на подручју целе општине (прво поглавље) и све парцеле које могу да добију намену туризам на подручју целе општине (друго поглавље). Кад сви планирани објекти буду уцртани на одговарајућим парцелама – у наредних три месеца решити имовинске односе. Затим за шест месеци усвојити потребна планска акта и у наредних месец дана припремити све информације о локацији за одређене грађевинске парцеле. После тога за 15 дана припремити јавни позив за домаће и иностране инвеститоре, за све објекте, са списком свих повољности локалне власти за инвеститоре. После месец дана изабрати инвеститоре, закључити уговоре о реализацији свих инвестиција и – радови могу да почну у наредних месец дана. Дакле, за све наведене активности потребна је једна година. Уколико стварно и желимо да створимо ЈТД Ар-То онда је крајње време и да почнемо да реализујемо све што је потребно.

Ево шта је о инвестицијама написано у Стратегији развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године:

2.2.2. Stanje i uslovi za razvoj turizma Republike Srbije 2015. godine
Pored mnogobrojnih slabosti izraženih u realizaciji prethodne Strategije, prevashodno zahvaljujući vlasnicima i zaposlenima u turističkoj privredi, a poslednje dve godine (2014. i 2015.) i aktivnostima Vlade i resornog ministarstva stvorene su pretpostavke za snažniji razvoj i rast turizma kao jedne od prioritetnih privrednih grana:

1) Republika Srbija je potvrdila i ubrzala procese pridruživanja EU;
2) unapređena je međunarodna aktivnost, pozicija i imidž Republike Srbije;
3) Republika Srbija je prepoznata kao faktor unapređenja regionalne saradnje;
4) intenzivirani su radovi na izgradnji međunarodnih putnih Koridora X i XI, počela je rekonstrukcija međunarodnog železničkog Koridora X, ugovorena je izgradnja pruge za vozove velike brzine od Budimpešte do Beograda;
5) unapređen je regionalni i međunarodni avio saobraćaj, Aerodrom Nikola Tesla u 2015. godini imao je preko 4,7 miliona putnika;
6) u cilju razvoja avio saobraćaja u Republici Srbiji formirano je novo javno preduzeće "Aerodromi Srbije" koje treba da stavi u funkciju veći broj neiskorišćenih aerodroma i obezbedi uslove za niskobudžetne avio kompanije i unapređenje avio saobraćaja i dostupnosti većeg broja turističkih destinacija u Republici Srbiji;
7) uvođenje redovne avionske linije Beograd-Njujork;
8) fiskalna konsolidacija i reforme omogućavaju stvaranje novih tržišnih i održivih modela efikasnije korišćenja državne imovine, smanjenje subvencija, stvaranje nebudžetskih fondova i održivih tržišnih modela finansiranja razvoja (mikro-kreditni fondovi, fondovi smelog kapitala, mešoviti investicioni i garancijski fondovi);
9) razvoj preduzetništva malih i srednjih preduzeća kao dugoročno razvojno opredeljenje Vlade treba da omogući podizanje konkurentnosti domaće privrede ulaskom novih mikro, malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu: MMSP) i stvaranje povoljnog poslovnog okruženja postojećih za dalji rast i razvoj;
10) unapređen je zakonodavni okvir u oblasti investicija, turizma, planiranja i izgradnje i sa nužnim promenama zakonodavstva u oblasti upravljanja javnim investicijama i javno-privatnim partnerstvom stvoriće se uslovi za unapređenje investicija u turizam Republike Srbije;
11) Vlada je prepoznala značaj turizma za ostvarivanje ključnih razvojnih ciljeva u poslednje dve godine;
12) u odnosu na 2005. godinu, prisutni su poznati hotelski brendovi (Radisson Blu, Crowne Plaza, Luxury Collection - Starwood, Falkensteiner, Holiday Inn, Best Western, Mariott, započeta izgradnja Hiltona);
13) značajna investiciona ulaganja u rekonstrukcije, adaptacije i izgradnju novih hotelskih kapaciteta izvedena su od strane domaćih preduzeća i pod upravom lokalnog menadžmenta kao što su "MK Group" (Kopaonik, Beograd), "Mona" (Zlatibor, Beograd, Kušići), "A" hoteli (Aranđelovac, Novi Sad i Šabac); hoteli na Zlatiboru i Vrnjačkoj banji, "Silver Lake Resort" (Srebrno jezero) i drugi;
14) u 2015. godini, prvi put posle 2008. godine, porastao je broj dolazaka (za 12%) i noćenja (za 8%) domaćih turista, a taj trend je zabeležen i u prvih sedam meseci 2016. godine: broj dolazaka domaćih turista povećan je za 14,2%, odnosno, noćenja za 15,2% u odnosu na 2015. godinu. Na ovakav pozitivan trend značajno je uticala odluka Vlade da projektom dodele vaučera podrži stanovništvo koje je slabije platežne moći, kao i da ministarstvo nadležno za poslove turizma brzo i efikasno realizuje odluku i Turistička organizacija Srbije (u daljem tekstu: TOS) promoviše kampanju "Moja Srbija" namenjenu domaćim turistima.

Sve to ukazuje na stvaranje povoljnog ambijenta da novim strateškim planiranjem turistička privreda Republike Srbije dobije status jedne od prioritetnih razvojnih privrednih grana i da se karakteristike sektora turizma u narednom periodu još više unaprede i da turizam i sa njim povezane privredne grane budu faktor stabilnog održivog rasta i razvoja. U tom smislu, prema domaćim i inostranim analizama, (po metodologiji Oxford Economics) sektor turizma ima dobre polazne osnove za novi desetogodišnji razvoj:5

1) ukupan doprinos turizma BDP-u Republike Srbije u 2015. godini iznosi 6,4%;
2) turizam direktno doprinosi sa 2,2% BDP-u Republike Srbije;
3) turizam i ugostiteljstvo (prema navedenoj metodologiji) obuhvata oko 30.000 (direktno) novozaposlenih, dok je oko 157.000 novozaposlenih ukupno u turizmu i povezanim delatnostima sa velikom brojem novootvorenih mikro i malih preduzeća u oblasti turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanim delatnostima;
4) "nevidljivi izvoz" predstavlja 7,3% ukupnog izvoza Republike Srbije odnosno skoro 29% vrednosti izvoza usluga;
5) investicije u turizam čine 4,1% ukupnih investicija u Republici Srbiji.

U 2015. godini, ukupan devizni priliv od turizma je iznosio 1.048 miliona USD. U periodu od 2007. do 2015. godine zabeležen je rast deviznog priliva od turizma za 97,4%, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 10,8%.6
_______
5 WTTC - Travel&Tourism Economic Impact 2016 Serbia
http://www.wttc.org/-/media/files/reports/economic-impact-research/countries-2016/serbia2016.ashx (str 1.)
Napomena: Podaci RZS nisu publikovani za 2015. godinu.
6 NBS

То је написано о инвестицијама у Стратегији развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године, а ево шта је наведено у задњој стратегији о туризму у Аранђеловцу од 2007. године:

Стратегија развоја туризма у општини Аранђеловац од децембра 2007. године

Ево и извода из ове „стратегије“ о инвестицијама:

Извод из Стратегије развоја туризма у Општини Аранђеловац словенчаке фирме „Хостинг“

Реч „стратегија“ у најави извода о инвестицијама написали смо с разлогом, јер је трочлана комисија (Синиша Перић, саветник министра туризма, Радован Д. Арсенијевић, директор Туристичке организације Аранђеловца и Драган Тодоровић, директор хотела „Извор“), која је формирана решењем тадашњег председника општине Аранђеловац др Радосава Швабића број: 400-303б/2007-01-1, од 25. децембра 2007. године, већ сутрадан овако формулисала своје закључке: „Smatramo da ponuđeni dokument “Hostinga”, s novim nazivom “Strategija razvoja turizma Bukovičke banje i opštine Aranđelovac”, predstavlja osnov za razmatranje na sednici Skupštine opštine Aranđelovac i usvajanje pod uslovom da u ponuđeni dokument budu unesene izmene i dopune (neophodne korekcije), u skladu sa primedbama Saveta za turizam, koje prihvata i Savet za ocenu projekta. Kako bi dokument bio primenjen na adekvatan način neophodno je uraditi fizibiliti-studije za tri-četiri prioritetna projekta, koji bi omogućili i kvalitetne investicije u narednom periodu. Predlažemo da skupština obaveže “Hosting” da na osnovu svih prihvaćenih izmena i dopuna uradi konačnu verziju “Strategije razvoja turizma Bukovičke banje i opštine Aranđelovac”, sa kojom će upoznati odbornike i javnost aranđelovačke opštine, u roku koji utvrdi skupština.“

Та, назови „стратегија“, из 2007. године је усвојена, без поступања по закљуцима трочлане комисије. Неупотребљиву „стратегију“ је и време прегазило, а уколико не поступимо по „Стратегији развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године“ и не формирамо Јединствену туристичку дестинацију Аранђеловац – Топола бар ћемо знати ко је и кад дефинитивно ускратио шансе Аранђеловцу и Тополи да се квалитетно и брзо (уз годину дана припрема и пет година изградње, дакле најдаље до 2030. године) позиционирају на европском и светском туристичком тржишту.

Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.