А. Тодоровић
У будућој Јединственој туристичкој дестинацији Аранђеловац – Топола некадашњи хотел „Старо здање“ требало би да буде симбол васкрснућа туризма и нормалног живота у Шумадији и Србији, али уз опрез због статике објекта.
У анкетном истраживању нашег портала, током јуна и јула ове године, више од 90 одсто Аранђеловчана сматрало је да неће бити новог, великог почетка, развоја туризма у граду под Букуљом (а ни у оквиру Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола. чије је постојање предвиђено Стратегијом развоја туризма Републике Србије од 2016-2025. године, као ни успешног позиционирања ове две општине у срцу Шумадије на светском туристистичком тржишту) све док не буде заблистало „Старо здање“.
После злочина у Новом Саду (у коме је живот изгубило четрнаесторо људи, због рушења надстрешнице на згради железничке станице која је недавно реконструисана), услед пропуста у пројектовању и извођењу радова, доста анкетираних Аранђеловчана доставило нам је питања у вези статике „Старог здања“. Како најважнији део будућих радова на „Старом здању“ јесте управо утврђивање статичких својстава и санација свих недостататака који утичу на стабилност објекта – у овом прилогу објавићемо део наших сазнања.
Међу документима из 19. и 20. века, које поседује наш портал о „Старом здању“, за објављивање на Интернет порталу Е СТВАРНОСТ изабрали смо део садржаја из пројекта санације „Старог здања“ из 1966. године. Тад је инвеститор радова, који су обављени у периоду од 1965-1972. године, било предузеће „Буковичка бања“, а у име Пројектног бироа у Београду документ су потписали инжењери Драгољуб Узелац и Данило Обрадовић.
Детаљ са корице прјекта санације „Старог здања“ од децембра 1965. године
За израду пројектне документације, пре више од шест деценија, „Буковичка бања“ је ангажовала београдски Завод за индустријску кооперацију и пројектовање, а ревидентски извештај у вези статичког прорачуна урадио је дипломирани инжењер грађевине Милан Исаковић. Инжењер Исаковић је, између осталог, написао и ово: „Геомеханичко испитивање тла није извршено, те није познато да ли су нађена напрезања тла у дозвољеним границама, присуство воде у темељима чини санацију, каква је предложена, беспредметном. Није оцењена компактност темељних подрумских зидова нити њихова способност за ношење терета од зидова. Нису проверенина потписак од насипа у објекту. Попречни зидови нису искоришћени као укрућења за повећање опште конструктивне консолидације. Затеге то не могу гарантовати.“
Технички извештај о стању објекта пре санације, од 5. јануара 1966. године
Као што видите у овом извештају је посебна пажња посвећена бројним прскотинама на југо-источној фасади „Старог здања“, које су биле широке и до 8 мм, што је приближно ширини прста људске руке. Указано је и на последице минирања „Старог здања“ 19. септембра 1944. године од стране партизана, који су кроз кратер на источној фасади продрли у „Старо здање“. У часопису „Стварност“, број 5, двоброј за јун и јул 1991. године, забележили смо и сећање Боже Недељковића, чији део овде преносимо: „Преко ноћи су минери Прве крајишке бригаде поставили експлозив на зид „Старог здања“ (према граду, с бочне стране) и ујутру је направљен пролаз у зид. Тада смо упали у „Старо здање“, које је било ослобођено 20. септембра око 16 часова. Заробљено је од стране мог батаљона 60 четника.“ 
Детаљ цртежа са означеним прскотинама на источној фасади у Пројекту санације „Старог здања“ из 1966. године
Затеге, које су израђене од специјалног челика, повећале су стабилност југоисточног дела објекта „Старог здања, али је време показало да то и није дугорочно одрживо решење, јер су прскотине на југо-источним зидовима (како споља тако и унутра), као и на степеништу на јужној страни (и због слегања земљишта), видљиве и данас.
Почетак затеге на источној фасади „Старог здања“, у доњем десном углу
Да су три стуба, од укупно 23 колико их има испод дела „Старог здања“, које је грађено у другој половини 19. века, одавно изгубила стабилан ослонац утврдили су и инжењери некадашњег војног грађевинског предузећа „Напред“ у Београду. Према почетним статичким прорачунима привредног друштва СМ НЕТ у Београду (када је од 2012-2016. „Старо здање“ било у поседу власника хотела „Извор“), чији је заступник био Драгослав Илић, један од најпознатијих стручњака-статичара у ондашњој Југославији (његово дело је и затворени безен у хотелу „Извор“, који је изграђен током реконструкције „Извора“ од 2003-2010. године), на „Старом здању“ је требало од армираног бетона (од подвлака испод свих темељних зидова и шкољки испод стубова, преко вертикалних серклажа на дилатацијама насталих током 120 година изградње и доградње објекта, до нове армирано-бетонске кровне плоче) урадити својесврстан „Фарадејев кавез“ од армираног бетона. Према ценама од пре 12 година само за те радове било је потребно око два и по милиона евра (с обзиром на раст цена грађевинског материјала у протеклом периоду сад би ти радови коштали најмање пет милиона евра).
„Старо здање“ није за импровизацију, поготово због статике која је болна тачка овог објекта, била и остала. Препоручујемо будућим пројектантима и извођачима радова на „Старом здању“ да прво проуче све што утиче на стабилност објекта, па тек онда да закопају први ашов. Ваљда је пад надстрешнице на згради железничке станице у Новом Саду довољна опомена. А да не помињемо и урушавање зграде тржнице у Крагујевцу, такође из 19. века, због поткопавања ради изградње паркинга, јер су представници аранђеловачке локалне власти, после куповине „Старог здања“ од „Стублине“ 2019. године, помињали као „пројекат“ дипломски рад једног аранђеловачког студента, у коме је предвиђена и изградња паркинга испод „Старог здања“!
Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.