А. Тодоровић
Да ли, после стотину година, Аранђеловац може да добије метеоролошку станицу?

Десетак година после Првог светског рата у парку Буковичке бање, на месту где је касније изграђен хотел „Шумадија“ (1937-1940), налазила се метеоролошка станица, у којој је као „осматрач“ радила Јелена Картошевска (1888-1973).

У оквиру припрема за формирање Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола, у складу са Стратегијом развоја туризма Републике Србије 2016-2025, ваљало би и све што је некада на општу ползу постојало изнова створити. Надајмо се да ће неко од актуелних, а и будућих, инвеститора у изградњу туристичких објеката у Буковичкој бањи намерити да начини и метеоролошку станицу.

У Архиву Дунавске бановине у Новом Саду постоји и документација која сведочи о ангажовању Јелене Картошевски да спасе метеоролошку станицу у Буковичкој бањи.

Писмо Јелене Картошевски Управи Буковичке бање, од 25. јануара 1938. године

Надлежни у Дунавској бановини, као административно-политичкој управи ондашње Краљевине Југославије, нису показали разумевање за изградњу нове метеорошлошке станице у парку Буковичке бање. О томе сведочи и преписка између Управе Буковичке бање и Дунавске бановине, чије је седиште било у Новом Саду.

Преписка у вези решавања статуса метеоролошке станице у парку Буковичке бање у Аранђеловцу уочи Другог светског рата

А да се без метеоролошке станице „модерно уређења бања не може ни замислити“ потврдио је и начелник Одељења за здравствену службу Министарства народног здравља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у њвом допису упућеном Управи Буковичке бање.
управа

Допис начелника Одељења за здравствену службу Министарства народног здравља, др М. Термановића, од 25. октобра 1928. године

Васпостављање метеоролошке станице у Буковичкој бањи (да ли на простору где се сад налази руинирани РХ завод на Звездари или у објекту „Српска мајка“ у близини аранђеловачког школског центра, на пример), допуњено занимљивом причом о људима који су оставили несумњив траг у историји Буковичке бање, могло би да прерасте у престижан производ Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола.

Споменик Јелени Картошевски и њеном оцу Максиму Максимовичу Данилевском на гробљу у Буковику, потес Јалове ливаде, у близини настајућег кондомнијума на простору некадашњег „Шамота“

Прича о Јелени Картошевски, „осматрачу“ метеоролошке станице у парку Буковичке бање од 1928-1937. године, као и о Јеленином оцу генералу Максиму Максимовичу Данилевском, који се борио на страни Србије 1878. године у Српско-турском рату у руској добровољачкој војсци генерала Чењајева, била би занимљива и то не само за туристе уз Русије. Надајмо се да 700 станова кондомнијума у изградњи неће „појести“ и најстарије споменике у буковичком гробљу, од којих је међу првима баш гробно место некадашњег „осматрача“ метеоролошке станице у парку Буковичке бање Јелене Картошевски.

Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.