Анђелка Тодоровић
Стопића пећину од 2010. до 2021. године посетило 661.925, а Рисовачу 250.565 туриста.

-Стопића пећина је знатно унапредила туристичку понуду Златибора. Иако је село Рожанство, у коме се налази Стопића пећина, удаљено од центра Златибора 19 км, из године у годину посетилаца је све више. Златиборци су много захвални спелеологу др Раденку Лазаревићу, којег сам лично познавао и заједно смо се ангажовали да афирмишемо Стопића пећину као туристички локалитет – рекао нам је Јован Павловић, менаџер у Туристичкој организацији Златибора.

Јован Павловић, за радним столом у Туристичкој организацији на Златибору

Преко 100.000 посетилаца у Стопића пећини је забележено баш у „корона годинама“ 2020 (121.956) и 2021(100.252), а сасвим је извесно да ће и ову годину окончати са шестоцифреним бројем, јер је у првих осам месеци продато 73.624 улазнице.

Из каталога Туристичке организације Златибора

Све већем броју посетилаца Стопића пећине доприноси како велики замах у привлачењу туриста на Златибор, тако и уређивање простора око Стопића пећине и љубазност особља које је запослено у овом изузетно атрактивном локалитету.

Поглед на улаз у Стопића пећину

Приликом недавне посете Туристичкој организацији Златибора одмах смо добили и прецизне податке о структури посетилаца Стопића пећине. Осим података о броју одраслих и деце, која су боравила у овом атрактивном локалитету, може се видети да Стопића пећину посећује и око пет одсто странаца.

Преглед посетилаца Стопића пећине на Златибору од 2010. до краја августа ове године

Пећина Рисовача у Аранђеловцу отворена је за туристичке посете 1987. године, али су после првих истраживања од 1953. године у туристичким публикацијама помињани, речју и сликом, потенцијали пећине лоциране на самом улазу у Аранђеловац са источне стране.

На туристичкој мапи Аранђеловца из 1961. године и пећина Рисовача

Ова туристичка мапа је објављена у публикацији „Аранђеловац и околина“, као „издање у част прославе 20-годишњице револуције народа Југославије“, у издању Туристичког друштва Аранђеловац.

Аутор туристичке карте, корица и вињете био је Александар Алек Ђоновић (1931, Титов Велес – 1991, Аранђеловац), а на самом почетку књиге, на страни 7. написано је: „На североисточној страни Аранђеловца откривена је на брду Рисовачи пећина са налазиштем из дилувијално-пелеолитске епохе.“

Најстарије аранђеловачке публикације

Ево шта је, између осталог, написано на стр. 15. у публикацији „Рисовача“, из 1987. године, када је аранђеловчака пећина и отворена за туристичке посете: „Нову акцију за наставак археолошких и почетак спелеолошких истраживања пећине Рисовача покренуо је (1974) Александар Ђоновић, академски сликар из Аранђеловца и тада управник Музеја „Чеда Плећевић“, У ту акцију свесрдно се укључио Драгољуб Толић, тада председник ССРН (примедба аутора, пун назив скраћенице: Социјалистички савез радног народа) Аранђеловца. Као носиоци даљих истраживања, ангажовани су: др Бранко Гавела (Филозофски факултет Београд), др Раденко Лазаревић (Институт за шумарство и дрвну индустрију – Београд) и др Слободан Стајић (Републички завод за заштиту природе).“

Захваљујући информатичкој револуцији, с почетка овог века, сазнања о пећини Рисовачи доступна су свима.

О Рисовачи на сајту Народног музеја у Аранђеловцу 

Према подацима Народног музеја у Аранђеловцу најмање посетилаца у пећини Рисовачи било је 1.036 (1992. године), а највише 34.603 (2019. године).

Преглед посета пећини Рисовачи у Аранђеловцу, од 1987. године до краја октобра 2022. године

Најзначајнија личност за истраживање и промовисање Стопића пећине на Златибору и Рисоваче у Аранђеловцу био је др Раденко Лазаревић (1924, Стојник код Аранђеловцца – 2022, Београд), који је аутор бројних публикација и монографија. Најзначајнија књига др Раденка Лазаревића, „У царству таме и тишине“, објављена 2008. године, промовисана је у хотелу „Извор“ те године.

-Желим да моја књига „У царству таме и тишине“ буде представљена баш у хотелу „Извор“, који се реконструкцијом и доградњом претвара у свестски хотел, чији ће гости моћи да посећују и пећину Рисовачу – забележили смо речи др Раденка Лазаревића, од кога се наш портал опростио текстом који можете видети на линку:
https://www.stvarnost.rs/ljudi-i-dogadjaji/u-znak-secanja-umro-radenko-lazarevic-arandjelovacki-velikan

Ево како је др Раденко Лазаревић у својим дневничким белешкама описао активности приликом истраживања пећине Рисовача у Аранђеловцу:

О пећини Рисовачи у књизи др Раденка Лазаревића „У арству таме и тишине“, од 185-232. стране

Ево како је рођени Стојничанин (и данас једно од најнапреднијих села у општини Аранђеловац) описао и активности приликом обављања радова у Стопиша пећини у Рожанству на Златибору:

О Стопића пећини у књизи др Раденка Лазаревића „У царству таме и тишине“, од 419-438. стране

Крајолик Златибора и централне Шумадије опредељен је и заједничким утицајима Панонског мора, које је милионима година чувало рајске могућности за живот човека, који је у новије време створио услове и за долазак све више туриста.
Ево шта је др Раденко Лазаревић написао у приказу „Геолошка историја Венчаца и околине“ у часопису „Змајевац“ 2010. године, који и данас подвижнички уређује Владета Коларевић:

Текст др Раденка Лазаревића, објављен у часопису „Змајевац“ 2010. године, стране 4-6.

Сећања на др Раденка Лазаревића сачували су Златиборци, а посебно мештани Рожанства. –Волео сам да слушам разговоре мог оца Милуна Стопића са др Раденком Лазаревићем, који је сарађивао са мојим оцем приликом чишћења и уређивања пећине за туристичке посете, што данас чиним и ја са мојим сином – рекао нам је Драгомир Дацо Стопић, запослен у Туристичкој организацији Златибора.

Драгомир Дацо Стопић

-Стопића пећина се налази на нашој земљи, која нам је одузета ради претварања пећине у јавно добро. Ми смо све то прихватили као нешто корисно и потребно нашем друштву, па смо се сви и ангажовали да помогнемо у извођењу потребних радова. Наша родна кућа се налази на брдашцу преко пута пећине, а сећам се казивања моје баке по оцу Кате, која је као самохрана мајка за време Другог светског рата бринула о петоро деце, коју је скривала од окупатора у тзв. „Бигреним кадама“, које данас представљају главну атракцију Стопића пећине – испричао нам је Драгомир Дацо Стопић.

„Бигрене каде“ – ексклузивни амблем Стопића пећине

Како између Златибораца и Шумадинаца постоје вишеструке везе потврђује и то што је рођени брат Милуна Стопића био Миливоје Стопић, управник „Виле Караџић“ у Аранђеловцу у њеном златном периоду рада, почев од 1969. године.

Миливоје Стопић, испред „Виле Караџић“ у Аранђеловцу, 70-их година прошлог века (фото: архива породице Стопић, добијено од Зорице Петровић, кустоса Народног музеја у Аранђеловцу, ћерке Миливоја Стопића)

Златиборци су објавили две књиге др Раденка Лазаревића о Стопића пећину. Издавач прве 1994. године била је Скупштина општине Чајетина, а друге 2012. године Туристичка организација Златибор.

Књиге др Раденка Лазаревића о Стопића пећини

Обе књиге др Раденко Лазаревић посветио је "Златиборцима -људима велике енергије, оптимизма и хумора".  

(НАПОМЕНА: овај медијски садржај реализован је на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области јавног информисања Општине Чајетина број: 400-468/2022-01, од 19.05.2022. године, и Драгана Тодоровића предузетника Издавачка делатност „Стварност“ Аранђеловац број: 01-65, од 6.06.2022. године. Пројекат је суфинансиран средствима из буџета општине Чајетина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства).