Анђелка Тодоровић
Студија заштите с називом „Предео изузетних одлика ПЛАНИНА РУДНИК“ на јавном увиду до понедељка, 16. септембра.
Подсетимо, Завод за заштиту природе Србије је прву верзију ове студије урадио пре десет година, а 19. јануара 2015. године достављена је Граду Крагујевцу и Општинама Топола и Горњи Милановац 19. јануара 2015. године на даље поступање. То административно поступање настављено је 18. марта 2022. године, кад је Завод за заштиту природе Србије упутио допис надлежнима у Крагујевцу, Тополи и Горњем Милановцу, тражећи добијање сагласности, која је убрзо и приспела у Завод за заштиту природу Србије.
У понедељак, 16. септембра биће окончан и јавни увид, како у Нацрт Уредбе о проглашењу, тако и у Студију заштите предела изузетних одлика „Планина Рудник“. У јавном огласу за јавни увид, који је објављен на сајту Министарства за заштиту животне средине наведено је и следеће: „Предео изузетних одлика „Планина Рудник”, налази се на територији града Крагујевца (KO Маслошево, KO Каменица, KO Котража, KO Љубићевац, KO Рамаћа, KO Страгари и KO Угљаревац), на територији општине Горњи Милановац (KO Гуришевци, KO Горња Шаторња, KO Манојловица, KO Блазнава, KO Доња Шаторња и KO Јарменовци) и на територији општине Топола (KO Горња Црнућа, KO Прњавор, KO Мајдан, KO Планина Рудник и KO Сврачковци). Скраћеница КО значи: катастарска општина.
Површина Предела изузетних одлика „Планина Рудник” износи 10.019,80 ha, од чега је у државној својини 5.727,20 hа (57,16%), у приватној својини 3.472,80 hа (34,66%), у јавној својини 151,60 hа (1,51%), у црквеној својини 652,90 hа (6,52%), док се 15,30 hа (0,15%) налази у осталим облицима.
1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПЛАНИНА РУДНИК”, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 28. АВГУСТА ДО 16. СЕПТЕМБРА 2024. ГОДИНЕ.
Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „Планина Рудник” и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), коју је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 10.00 до 13.00 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 16. септембром 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:
• поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „ПЛАНИНА РУДНИК” – Јавни увид о заштити,
• електронским путем на e-mail адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се у следећим терминима:
11. септембра 2024. године
• са почетком у 10.00 часова у Горњем Милановцу, у просторијама Општине Горњи Милановац, велика скупштинска сала, Таковска 2;
• са почетком у 13.00 часова у Тополи, у просторијама Општине Топола, скупштинска сала, Булевар краља Александра I бр. 9;
12. септембра 2024. године
• са почетком у 10.00 часова у Крагујевцу, у згради Градске управе града Крагујевац, скупштинска сала, Трг Слободе 3.
У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.
Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине.
У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.
3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.»
Ево и садржаја Студије заштите «Предео изузетних одлика ПЛАНИНА РУДНИК»:
Студија заштите «Предео изузетних одлика ПЛАНИНА РУДНИК»
Зашто је ова Студија битна за Јединствену туристичку дестинацију «Аранђеловац – Топола», односно «Топола – Аранђеловац». Највише због тога што би у случају њеног постојања (које је предвиђено «Стратегијом развоја туризма Републике Србије од 2016-2025. године») паралелно са стављањем Рудника под заштиту биле покренуте и потребне активности за заштиту Венчаца и Букуље као предела изузетних одлика. Овако, Рудник ће бити заштићен, а Венчац и Букуља (који су практично и обронци Рудника) ће и даље бити изложени на немилост власника рудника мермера на Венчацу и будућих «инвеститора» у отварање рудника урана на Букуљи (у случају изградње нуклеарних електрана у Србији, а дај Боже да не буде и на списку за депоновање нуклеарног отпада из белог света – кад већ садашњим генерацијама не смета руда урана у сандуцима у центру Јеловика, тако вероватно ни неким будућим генерацијама неће сметати одлагање туђег нуклеарног отпада у недрима Букуље). Иако су резерве литијума изузетно скромне у односу на руду у Јадру можда се једног дана деси (судећи по захукталој кампањи режима о оправданости отварања рудника и прераде литијума у Јадру) да и мештани подбукуљских села (ако их буде) пишу петицију о потреби отварања рудника литијума на Букуљи!?
Представници Тополе су бар учествовали у активностима стављања Рудника под заштиту, што је за сваку похвалу, али нам није познато да су се локалне власти вароши под Букуљом на било који начин огласиле поводом потребе заштите Букуље и Венчаца (који се налази и на подручју општине Топола) као предела изузетних одлика. Учинило је то 3. маја 2021. године једино аранђеловачко Удружење «Павле Бакић», које је у «Примедбама на Нацрт Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2025. године» навело и следеће: «... на стр. 74, после речи: «уз проглашење дела Кучајских планина за национални парк» додати следећи текст: «и проглашење планина Шумадије: Рудник, Венчац, Букуља и Космај за предеону целину, као и стављање под заштиту археолошких локалитета «Дворине» и «Мали врх» на Венчацу под заштиту као културно добро».
Примедбе Удружења «Павле Бакић» на Нацрт Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године», од 3. маја 2021. године
После три и по године извесно је да ће Рудник бити заштићен као предео изузетних одлика, према сазнањима нашег портала и активности заштите Космаја су реализоване, једино Венчац и Букуљу нико не помиње. Да постоји Јединствена туристичка дестинација «Аранђеловац – Топола» то, сигурно, не би био случај. Дворине су недавно стављене под заштиту, док «Мали врх» на Венчацу још увек није. Зашто? Да не чекају надлежни у заводима да добију бефел од разбијача Венчаца и њихово изјашњење да ли хоће да самељу и «Мали врх» у подлогу за путеве (можда и будућег «Вожда Карађорђа»)?
Дакле, задњи је тренутак да се туристички посленици у обе централне шумадијске општине (Тополи и Аранђеловцу) прену и учине све да у првој половини следеће године буде, коначно, основана ЈТД „Аранђеловац – Топола“, читај и као „Топола – Аранђеловац“.
Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Опленца и Тополе на светском туристичком тржишту у 2024. години“ је суфинансиран из буџета Општине Топола на основу Уговора о суфинансирању пројекта «Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац-Топола и позиционирање Опленца и Тополе на светском туристичком тржишту» у 2024. години, који су закључили Општина Топола (број: 405-238/2024-05-II, од 10.6.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-190, од 11.6.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.