А. Тодоровић

У оквиру Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола важно је и унапређивање понуде уз повезивање свих носилаца туристичких активности.

Европска туристичка пракса је показала да је најпогоднија форма унапређивања и тржишне дистрибуције туристичке понуде на одређеној туристичкој дестинацији – оснивање и развијање туристичког кластера. Организациону форму прати и примерено понашање и међусобно помагање свих чланица кластера, што је код нас и најболнија тачка, јер је овде више реч о култури и менталитету него ли о форми и садржају туристичке понуде.

Што се форме тиче за централне Шумадијске општине: Аранђеловац, Тополу и Рачу основан је кластер 2014. године, уз подршку Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља. Дакле, кластер смо имали две године пре него што је и усвојена Стратегија развоја туризма Србије од 2016 – 2025. године.Пре више од 10 година, тачније 31. јула 2014. године, у Регистру удружења Агенције за привредне регистре Републике Србије уписан је Туристички кластер „Срце Шумадије“. Међу оснивачима били су бројни појединци и представници правних лица: Висока технолошка школа струковних студија, Економско-угоститељска школа „Слободан Минић“, Техничка школа „Милета Николић“, Културни центар Топола, Хотели „ТРИ О“ Топола, Удружење „Баштина и будућност“, Коњички клуб „Аранђеловац“, „Капетанови виногради“, Ресторан „Рудничка долина“, хотел „Извор“ и други. Иницијативу за формирање Туристичког кластера на подручју централне Србије подржало је 18. новембра 2013. године и 20 представника организација у туризму, међу којима и: туристичких организација Аранђеловца (Мирјана Лазаревић) и Тополе (Љиљана Тодоровић), Народног музеја у Аранђеловцу (Зорица Петровић), Фунги кластера Шумадије (Дејан Комненовић), Домаће радиности „Рајка“ (Десанка Лазаревић и Радмила Митровић), Винарије „Роган“ (Мина Шерона), „Брестови и визија“ (Миливоје Томић), Центра за митолошке студије у Рачи (Живојин Андрејић), „Меркур – СВ“ (власник Синиша Ђорђевић, из Београда, који је у Ђурђеву изградио етно-комплекс, а који је и данас председник Туристичког кластера „Срце Шумадије“) и Етно села „Бабина река“ (Милијана Живковић).

Решење АПР о регистровању Удружења Туристички кластер „Срце Шумадије“ 31. јула 2014. године

Иначе, 2012. године у Србији било је регистровано укупно 58 кластера, тако да је формални почетак рада Туристичког кластера „Срце Шумадије“ био претеча кластера у области туризма у оквиру одређених региона.

Листа регистрованих кластера у Србији 2012. године

О потреби сарадње свих учесника у туризму писао је и Драган Тодоровић у свом магистарском раду „Реинжењеринг организационе структуре пословних процеса хотелског предузећа – пример хотела „Извор“ у Аранђеловцу“ 2010. године. Ево и извода из тог рада:

"Mogućnosti i realnost uključivanja turističkih proizvoda šireg područja Aranđelovca u strategijske osnove razvoja turizma Srbije

Sve je u rukama čoveka i sve mu ispred nosa umiče
samo zbog njegovog kukavičluka.

Dostojevski

Specifičan je geografski položaj Aranđelovca. Teritorijalno stremi prema Beogradu (uklinjen između lazarevačke opštine, na zapadu, i mladenovačke opštine, na istoku), od kojeg je udaljen vazdušnom linijom tek 60 km (u Kraljevini Jugoslaviji su postojali planovi o izgradnji tog najkraćeg puta, kojim se u daleka vremena pružao i "carski put" od Singidunuma prema Konstantinopolju), a prva je banjska turistička destinacija sa dvovekovnom tradicijom u klasteru Jugo-zapadne Srbije. Prevashodno ciljno tržište je Grad Beograd, a teritorijalna baza turističkih proizvoda Bukovičke banje nije samo područje aranđelovačke opštine, već i susedne topolske opštine. Sa susednom, topolskom opštinom, saradnja u turizmu, odnosno kreiranje zajedničkog turističkog proizvoda, ozbiljnije je počelo posle 1934. godine i sahranjivanja kralja Aleksandra I Karađorđevića na Oplencu, kada su u Turističkom društvu "Putnik" osmislili programe "Poklonstvenih putovanja" na Oplenac, iz cele Kraljevine Jugoslavije. Već decenijama gosti Bukovičke banje odlaze i u manastire Rudničke svete gore (Blagoveštenje, Voljavča i Nikolje), pa je konačno došlo vreme da dve opštine u srcu Šumadije, koje baštine sve bitne događaje za nastanak moderne Srbije, Aranđelovac i Topola formiraju zajedničku organizaciju koja će upravljati turističkim proizvodima središnje Šumadije. Sledeći korak bio bi uključivanje opština Gornji Milanovac, Knić, Kragujevac... čime bi bili stvoreni uslovi za ozbiljnije pozicioniranje regionalnih (šumadijskih) turističkih proizvoda, ne samo na domaćem tržištu, a što je u skladu, kako sa Startegijom turizma Srbije, tako i rešenjima iz novog Zakona o turizmu.

Rang lista turističkih proizvoda Aranđelovca, koja podrazumeva završetak rekonstrukcije i dogradnje Hotelsko-turističkog kompleksa "Izvor" ima sledeći redosled (počev od najvažnijeg): 1. Poslovni turizam + MICE; 2. Događaji; 3. Zdravstveni turizam (SPA i wellness); 4. Kružna putovanja; 5. Ruralni turizam; 6. Planine i jezera i 7. Specijalni interesi. U hotelu "Izvor" će postojati izuzetni uslovi za konferencijski turizam, poslovne i druge sastanke i susrete svih vrsta (sedam višenamenskih sala za 700 gostiju). U periodu od 1978 - 2003. godine učesnici konferencija su učestvovali sa 30 odsto u ukupnoj strukturi gostiju "Izvora", a posle rekonstrukcije i dogradnje "Izvora" realno je očekivati i veće učešće. Događaji, u politici, kulturi, zabavi i svim oblastima društvenog živatoa uvek su bili rado posećivani u "Izvoru", a s obzirom na dosadašnje znanje i iskustvo stejkholdera u toj oblasti realno je očekivati rast u narednom periodu. Za SPA i wellness turizam stvoreni su idealni uslovi (prostorni, ugrađena je vrhunska svetska oprema, obezbeđena sopstvena bušotina prirodne mineralne vode, izgrađeno je devet bazena, tursko kupatilo, finske saune, ruska banja, saloni za masažu...). Kružna putovanja za sada su orijentisana prema proverenim turističkim atrakcijama (Oplenac, manastiri, podrum vina "Aleksandrović" u Vinči...) u okruženju. Ruralni turizam je još uvek u povoju, ali postoje realne mogućnosti stvaranja kvalitetnijeg turističkoj proizvoda u okviru klastera hotela "Izvor", uz primenjivanje standarda koji se u svetu primenjuju u ruralnom turizmu. Bukulja, sa jezerom u Garašima, i Venčac, sa kulturno-istorijskim spomenicima, mogućnostima planinarenja i lovnim turizmom, predstavljaju izvrstan potencijal za razvoj turizma. Specijalni interesi su utemeljeni na bogatom istorijskom nasleđu (od Panonskog mora pre stotinu hiljada godina do naših dana), kulturi (Smotra "Mermer i zvuci", vajari i keramičari), tradiciji...

Posebnu zaštitu uživaju turističke atrakcije Orašac, pećina Risovača i park Bukovičke banje. Skupština opštine Aranđelovac je usvojila odluku o proglašenju parka Bukovičke banje za kulturno dobro , a Zavod za zaštitu spomenika kulture upisao je navedenu odluku pod brojem 5 u svoj registar 25. 12. 1990. i pod brojem 39 u Centralni registar 9. 06. 1994 . godine, gde je navedeno i sledeće: “Nedaleko od centra Aranđelovac u podnožju planine Bukulje nalazi se Bukovička banja sa jednim od najlepših parkova u Jugoslaviji. Na prostoru od 25 ha parkovske površine sa prekrasnim cvetnim alejama nalazi se niz značajnih građevina i izvanredna zbirka skulptura. Kompleks parka “Bukovičke banje” čini park “Bukovičke banje”, sa izvorima mineralne vode, značajnimobjektima i pratećim sadržajima i to: izvori mineralne vode “Đulara”, “Talpara” podignuta početkom XIX veka, “Knjaz Mihailo” i “Pobeda”; zgrada hotela “Staro zdanje” namenjena za sedište Praviteljstvujuščeg sovjeta Srbije, sagrađena 1862. godine jedna je od reprezentativnih građevina sazidanih u duhu evropske secesionističke arhitekture; “Paviljon knjaza Miloša” iz XIX veka, zgrada sa dekorativnim fasadama i zanimljivom kupolom iznad centralnog dela. Zgrada hotela “Šumadija” sagrađena 1938. godine; zgrada “RH Zavoda Bukovičke Banje” sa otvorenim i zatvorenim kupatilom; zidana kapija isped ulaza u “Staro zdanje” i zbirka od 64 skulpture. Zbirka od 64 skulpture nastale u periodu 1960 – 1987. godine, izgrađene su od belog venčačkog mermera. To je najznačajnija skulpturska zbirka u Jugoslaviji na otvorenom prostoru.” Uredbom o utvrđivanju područja banje “Bukovička banja” navedeno je da “područje banje “Bukovička banja” obuhvata prostor u ukupnoj površini od 377.55.10 ha” i pobrojane su 184 katastarske parcele, koje čine granice područja banje Bukovička banja. Godinu dana kasnije stručnjaci beogradskog Instituta “Kirilo Savić” u Beogradu uradili su Projekat zaštite, rekonstrukcije i revitalizacije parka “Bukovičke banje”, gde je konstatovano kako “područje parka Bukovičke banje predstavlja prostorno-kulturno-istorijsku celinu površine 24 ha, sa očuvanim parkovskim sistemom, ambijentom klasičnog parka, izvorima mineralne vode, zbirkom skulptura nastalih u okviru Simpozijuma “Beli Venčac” i većim brojem objekata koji predstavljaju nepokretna kulturna dobra. Koncept razvoja Parka zasniva se na banjskom turizmu i rekreaciji, maksimalnoj zaštiti prirodnih resursa, ekoloških vrednosti i kulturnih dobara uz primenu potrebnih mera restauracije, rekonstrukcije i revitalizacije postojećih objekata i ambijentalnih prostornih celina, izgradnji novih sadržaja i njihovom uključivanju u turističku ponudu i posebne aktivnosti parka... Zatečeno bogatstvo dendromaterijala Parka Bukovičke Banje se zadržava, a merama nege treba omogućiti dalji opstanak. U tom cilju urađeno je snimanje svih pojedinačnih primeraka kompletne dendroflore parka (5. 100 primeraka) sa predlogom mera nege kao i predlogom posebne valorizacije i zaštite vrednih i velikih, starih primeraka pojedinih vrsta.” Iako park Bukovičke Banje predstavlja tek 6, 37 odsto od ukupne površine omeđenog banjskog područja izuzetno je važno kako bitno poboljšanje sadašnjeg stanja, tako i trajno održavaje parka.

Cilj programa "200 turističkih atrakcija", koje će u hotelu "Izvor" biti uobličene do 2011. godine, kada pada 200. godišnjica, ili dva veka, od dolaska Dositeja Obradovića na izvore mineralne vode u Bukovičkoj banji, je stvaranje jedinstvenog programa, u kome će gostima biti ponuđene sve tradicionalne, kulturno-istorijske vrednosti ovog dela Šumadije. Naime, u okviru klastera potencijalnih davalaca usluga gostima hotela "Izvor" svaki član (svi građani aranđelovačke opštine, a i ne samo oni, mogu da budu u navedenom klasteru) može da predloži svoj program tursitičkih atrakcija, koji, posle verifikovanja od strane menadžmenta postaje deo portfolia usluga hotela "Izvor". Kako bi od istorijskih događaja nastale što kvalitetnije turističke atrakcije neophodno je izučiti i ulogu i značaj znamenitih ličnosti aranđelovačkog kraja, poput: Pavla Bakića, Milutina i Ilije Garašanina, Teodosija Marićevića, Lazara Arsenijevića Bata Lake, Jevrema Grujića, Svetolika Rankovića...

U kreiranje turističkih proizvoda potrebno je da bude uključeno što više građana, organizovanih u različita interesna udruženja, koja mogu biti i ugovorni partneri u upravljanju određenim turističkim proizvodima. Pravi primer predstavlja Udruženje građana "Pavle Bakić", koje je osnovano 4. februara 2007. godine, a 12. oktobra 2009. godine je podignuto spomen-obeležje na Venčacu, Pavlu Bakiću, poslednjem srpskom despotu. Članovi su sami uredili ceo lokalitet na Venčacu, prikupili sredstva za spomen-obeležje, a planiraju da i dalje unapređuju ceo prostor, pa i da do 2037. godine (na 500. godišnjicu od pogibije Pavla Bakića) izgrade repliku srednjovekovnog dvora Pavla Bakića. U aranđelovačkoj opštini postoje i druga udruženja građana, poput UG "Baština i budućnost", čiji je rad u bliskoj vezi sa unapređivanjem turizma u Bukovičkoj banji i Aranđelovcu.

U aranđelovačkoj, a i susednoj topolskoj opštini, trebalo bi što pre uraditi srednjoročni (do 2015) i dugoročni (do 2020) plan razvoja turizma, koji bi utvrdio strategije ostvarenja ciljeva sadržanih u viziji (Aranđelovac i Topola u srcu Šumadije turistima poklanjaju istoriju i dušu Srbije) i misiji (obnavljanjem svih turističkih objekata, izgradnjom novih sadržaja za turiste, gostoprimstvom i znanjem stalno poboljšavati uslove za prijem novih gostiju, koji će, zadovoljni uslugom, poželeti da dođu ponovo u Aranđelovac i Topolu) razvoja turizma u srcu Šumadije. Organizacija (privredno društvo, čiji bi osnivači mogle da bude dve opštine, aranđelovačka i topolska i "Hotel Izvor" d. o. o, sa po jednom trećinom uloga, uz mogućnost kasnijeg pristupanja i drugih zainteresovanih subjekata) koja bi upravljala turističkim proizvodima dve središnje šumadijske opštine mogla bi da ima naziv "SRCE ŠUMADIJE". Dakle, kada bi mogućnosti uključivanja turističkog proizvoda Aranđelovca i Topole, dobile i predloženu formu (organizaciju "SRCE ŠUMADIJE"), posle završetka rekonstrukcije i dogradnje hotela "Izvor", bili bi stvoreni realni uslovi za kvalitetno i dugoročno održivo pozicioniranje turističkih proizvoda središnjeg dela Šumadije, čime bi i sve dosadašnje priče o (neiskorišćenim) turističkim potencijalima postale prošlost."

И како би могао да гласи закључак овог прилога? После свега што је учињено у претходном периоду ради формирања туристичког кластера, који је још увек активан у АПР-у, због цајтнота за оснивање Јединствене туристичке дестинације „Аранђеловац – Топола“ (јер Стратегија развоја туризма Републике Србије истиче наредне године) требало би укључити представнике свих оснивача (у минулих десет година промењени су директори у јавним установама), који би – због сопствених интереса утврђених статутом кластера – могли да представљају важан покретач свих субјеката у две општине, како би наредне године била и основана Јединствена туристичка дестинација „Аранђеловац – Топола“.

Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.