Анђелка Тодоровић
Да ли ћемо пропустити шансу да у оквиру Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола Буковичка бања добије бањски стационар попут „Меркура“ у Врњачкој Бањи?
Кад би уместо садашњих 50-ак соба намењених за смештај бањских пацијената, односно када би и са додатних 35 соба у планираном анексу до садашње зграде Специјалне болнице у парку Буковичке бање, бања под Букуљом имала око 250 соба (колико је планирано да буде изграђено у незавршеном објекту који већ 40 година зјапи на Звездари, изнад парка ББ, попут руине) могли бисмо да кажемо да имамо услове за развој бањског туризма.
Према садашњем стању, са 50-ак соба тек постоји бањски туризам (због коришћења минералне воде као лековитог природног фактора), ништа битно неће се десити ни са будућом доградњом Специјалне болнице „Буковичка бања“ од 35 соба, док би стварном позиционирању бањског туризма допринео једино завршетак изградње (пре четири деценије „конзервираног“) Завода за ендокринологију на Звездари (део парка Буковичке бање према градској болници).
Кад је 70-их година прошлог века почела изградња објекта на Звездари Здравствена установа „Чигота“ на Златибору није ни постојала. У оквиру програма смањивања телесне тежине у Буковичкој бањи (чиме је требало да се бави и будући Завод за ендокринологију) боравио је тада и Екрем Опхођаш из Сарајева, најдебљи Југословен у то доба, који је са 170 кг за месец дана овде „смршао“ 40 килограма.
Ем што објекат на Звездари није завршен (овакав какав је само плаши случајне пролазнике, којима су и животи угрожени ако уђу у разваљени објекат, а да нема никаквог упозорења да је, на пример, „забрањен улаз у објекат“) ем ни до данас нису решени имовински односи. Наиме, још увек у катастру пише да је корисник земљишта и објекта Специјална болница „Буковичка бања“, а сва права на својину на непокретностима има Фонд пензијско-инвалидског осигурања.
Пресуда Основног суда у Аранђеловцу од 10. октобра 2017. године
Надежда Симић, судија Основног суда у Аранђеловцу, одбила је тужбу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, који је захтевао да „по основу новчаних улагања у изградњу непокретности има право својине на недовршеном објекту“. 
Поглед на недовршени, сад већ знатно руинирани, објекат на Звездари
Међутим, другостепни суд је донео сасвим другачију пресуду.
Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу од 20. марта 2018. године
Судско веће Апелационог суда, као другостепеног суда у Крагујевцу, које су сачињавали судије: Аца Вучићевић (председник) и чланови већа Надежда Видић и Гордана Вељовић, сматрало је да Републички фонд ПИО „по основу новчаних улагања у изградњу непокретности има право својине на недовршеном објекту“. Та пресуда је била и коначна у овом судском спору, али ни до данас Републички ПИО фонд није укњижио досуђена права како на земњишту, тако ни на руинираном објекту.
И најдебље чамове греде су попуцале
Иначе, у архиви нашег портала пронашли смо и документа која сведоче да је директор тог РХ завода у изградњи био Милорад Скочајић (познатији Аранђеловчанима и као Мика Певац), као и записе који потврђују да је од остатка превиђеног новца за довршетка објекта у Буковичкој бањи – изграђен стационар у бањи Селтерс у Младеновцу. Директор „Селтерса“ пре четири деценије био је Томислав Малишић, а у троуглу: Радован Филиповић (председник општине), др Радомир Спасић (директор болнице) и Радомир Јевтић (директор Радне организације „Буковичка бања“, у чијем саставу је било и тадашње Природно лешилиште, а од 1984. године РХ завод „Буковичка бања“) тад нису могли да постигну договор о статусу започетог завода за ендокринологију на Звездари (да ли ће бити у саставу здравственог центра или Буковичке бање). Што би рекао наш народ: „док се двоје свађају – трећи користи“.
И док је Републичких фонд ПИО чекао решење катастра о укњижби објекта и земљишта на Звездари, одборници СО Аранђеловац усвојили су 17. јула 2020. године (годину и по дана после продаје „Старог здања“ и „Шумадије“ у стечајном поступку стојничкој „Стублини“, 28. јануара 2019. године) Одлуку о изради плана детаљне регулације „Брдско-планински комплекс Букуља“ у Аранђеловцу.
Одлука о изради ПДР "Брдско-планински комплекс Букуља" у Аранђеловцу, од 17. јула 2020. године
Иницијативу за израду овог плана поднела је Туристичка организација општине Аранђеловац, инвеститор је била „Буковичка бања Стублина“ д. о. о. Стојник, план је требало да уради Јавно предузеће „Урбанизам“ у Крагујевцу. Одлуком о изради плана била је превиђена гондола и то баш од места на коме се сад налази напуштени објекат (парцела број 3591) до врха Букуље, где се налази објекат „Ловачки дом“, који је „Стублина“ реконструисала без грађевинске дозволе.
Срећом (јер је избегнуто да испод градске болнице буде укрцна станица за гондолу, са све циком и вриском посетилаца и музиком из ресторана) после две године ова одлука СО Аранђеловац је поништена. Да ли због противљења Министарства одбране да се на том простору гради гондола или због „недефинисаних интереса“ потенцијалних купаца рунираног завода на Звездари (помињао се „Бекамент“, који је касније постао и главни инвеститор на локацији „Шамот“, а има већ и општинским одлукама безецован простор садашњег ФК „Шумадија“).
Зидове „украшавају“ поруке припадника морално пропалог друштва
Одборници општине Аранђеловац су 28. новембра 2018. године поништили све одлуке из 2013. и 2015. о изради плана детаљне регулације у парку Буковичке бање (са образложењем да „Старо здање“ и „Шумадија“ могу да буду реконструисани и без планског акта, да у парку неће да се гради нови хотел, те да ће „Аркаде“ са отвореним базеном остати Аранђеловчанима). После куповине хотела у парку од стране „Стублине“, 28. јануара 2019. године, одмах је општина приступила изради новог плана, за који је претходно речено и да није потребан. Општина је почетком 2019. године купила „Старо здање“, што је представљано као „историјски потез“ и да су коначно „Аранђеловчани постали власници „Старог здања“.
Извод из Плана детаљне регулације за Споменик природе „Парк Буковичке бање“ у Аранђеловцу, од 19. фебруара 2021. године
У плану детаљне регулације, који је усвојен на седници СО Аранђеловац 19. фебруара 2021. године разрађени су и урбанистички параметри изградње анекса Специјалне болнице до Мишарске улице капацитета 35 соба (приликом припрема за куповину хотела у парку ББ, обавеза претходног инвеститора била је завршетак изградње објекта на Звездари са 250 соба, с тим што би садашња зграда са 50 соба била претворена у врхунски СПА центар уз нови хотел, по узору на објекте у еврпским бањама).
Порушена котларница и посечено дрвеће на месту објекта са 35 соба будућег анекса Специјалне болнице „Буковичка бања“
И док су представници локалне власти са „заинтересованим инвеститорима“ тражили начин како да изграде гондолу на траси од напуштеног РХ завода до врха Букуље (само да не би била изграђена гондола на већ просеченој траси од хотела „Извор“ до врха Букуље) представници Републичког фонда ПИО поднели су и захтев за укњижбу својине на напуштеној згради РХ завода на Звездари (површина објекта у основи је 31 ар и 58 квадрата) и на околном земљишту (површине један хектар 83 ара и 37 квадрата).
Захтев за упис промене имаоца права на непокретностима, од 6. јула 2021. године
Ни после више од три године аранђеловачки катастар није донео решење о укњижби у корист Републичког фонда ПИО, те је у листовима непокретности стање непоромењено – и даље је корисник зграде и земљишта Специјална болница „Буковичка бања“.
Извод из листа непокретности РГЗ-а за напуптени објекат и земљиште на Звездари
Због чега, односно због кога, није омогућена укњижба својине на напуштеном објекту и земљишту на Звездари Републичком фонду ПИО показаће будуће време. Уколико једини простор, који је превиђен за развој бањског туризма, буде преиначен у стамбено-пословни (што се већ десило са 25 хектара „Шамота“) све ће бити јасно. Нажалост, биће то и последња прилика да Буковичка бања добије стационар какав постоји у Врњачкој Бањи („Меркур“), не пример.
Уместо да овдашња бањска делатност буде позиционирана на светском туристичком тржишту, као битна одлика Јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола (према Стратегији развоја туризма Републике Србије 2016-2025), остаћемо и даље „нешто између“, али овог пута између кондомнијума на локацији „Шамот“ и „новог комплекса“ испод градске болнице, чиме ће заувек бити елиминисана могућност повезивања парка Буковичке бање са Букуљом.
Напомена: Пројекат „Јединствена туристичка дестинација Аранђеловац – Топола и позиционирање Буковичке бање на светском туристичком тржишту“ је суфинансиран из буџета Општине Аранђеловац на основу Уговора о суфинансирању пројекта у области информисања, који су закључили Општина Аранђеловац (број: 01-1 400-1339, од 22.5.2024. године) и Драган Тодоровић предузетник Издавачка делатност СТВАРНОСТ (број: 01-187, од 28.5.2024. године). Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.