ДТ
Шта су учинили минули векови у развоју (реч „развоју“ са и без знака навода) туризма да на Златибору за Нову годину има 50.000 туриста, а у Аранђеловцу 500?

Не рачунајући географску локацију - троструку близину Београду, већ само основне услове за развој туризма (хотеле, односно смештајне капацитете, и пратећу туристичку понуду за садржајан боравак туриста) у 19. веку Аранђеловац је имао неупоредиво бољу стартну позицију од Златибора. За време владавине Милоша и Михаила Обреновића Аранђеловац је само 13 година после оснивања (1859) добио 1872. године „Старо здање“, у коме су преко лета боравили туристи, који су долазили на овдашњу Киселу воду у парку Буковичке бање. За владавине краља Милана (Србија је постала краљевина десет година после изградње „Старог здања“) у градићу под Букуљом изграђен је још један хотел, „Ново здање“ 1887. године, а Аранђеловчани су изградили уз главну улицу педесетак кафана и пансиона за смештај посетилаца, После боравка краља Александра Обреновића на Златибору 1893. године изграђена је спомен-чесма „Краљеве воде“.

Први хотел, с називом „Краљеве воде“, у знак сећања на посету краља Александра Обреновића, Златиборци су изградили уочи Првог светског рата, када су на власти били радикали, у чије време је (од 1889. до 1941) цветала корупција, а салдо у смањењу броја становника у балканским и Великом рату свима је познат (само што ти ненадокнадиви губици нису представљани као последица промашене радикалске политике, јер се зна да „историју пише победник“, а рат им је пао „као кец на десетку“, па су окупирани медији и намештени избори омогућили радикалима и Николи Пашићу да непрекидно владају све до 1941. године). Златиборци су увек властима „ударали шиљак у нос“, па су и први хотел, изграђен за владавине краља Петра Првог Карађорђевића, назвали „Краљеве воде“, али по краљу Александру Обреновићу.

Између два светска рата Аранђеловац је увећао предност у односу на Златибор, изградњом хотела „Шумадија“, са затвореним и отвореним купатилом и доградњом „Старог здања“ и реновирањем „Новог здања“. Прве иницијативе покренули су аранђеловачки опозиционари, попут Чеде Плећевића, који је 1925. године посало прво писмо краљевској влади о неискоришћеним потенцијалима за развој туризма под Букуљом. Иако су радикали непрекидно владали у Аранђеловцу од 1919. до 1941, за задужење код француске владе од 12 милиона динара пресудила је залога на концесијама минералне воде од стране Штедионице Дунавске бановине, али и „подршка“ овдашњег банкара и виђеног радикала Илије Михајловића, који је од 1928. године био и председник Народне скупштине Краљевине Југославије, односно битан човек корупционашке владавине ондашњих радикала. Краљевска банска управа је ангажовала и стручњаке за сагледавање стања и утврђивање концепта развоја туризма. Међу виђенијима био је и Златиборац из села Љубиш инжењер Миладин Пећинар, који је у једном од својих извештаја и написао да у бању под Букуљом дође у једном дану и до 2.500 посетилаца, колико је Аранђеловац пред Други светски рат имао становника.

После Другог светског рата комунисти (који су подигли споменик Николи Пашићу у центру Београда, у знак захвалности радикалима који се нису бунили против забране повратка краља Петра Другог Карађорђевића у земљу, а нису дигли глас ни против забране повратка протераних Срба на Косово и Метохију) су омогућили улагањa у обе туристичке дестинације, па је на Златибору изграђен „Палисад“, а у Аранђеловцу хотел „Извор“ 1978. године. Показало се исплативим преименовање Ужица у Титово Ужице, јер су на Златибору никли и хотели-одмаралишта бројних државних и друштвених предузећа (попут „Дунава“, „Ваљаонице бакра“ из Севојна...), а отворено је и по неколико ресторана на Златибору и Аранђеловцу. Дакле, у последњој четвртини прошлог века, после стотину година, Златибор је по смештајним капацитетима преузео примат у односу на Буковичку бању.

У сусрет предстојећим Божићним празницима ево једног лепог фото-подсећања:

Полазак литије бадњачара испред хотела „Извор“ 2019. године

У првој ововековној деценији Аранђеловац је, после успешне приватизације и реконструкције, са доградњом хотела „Извор“, добио нови велики замајац за развој туризма. Међутим, велика шанса је изгубљена, јер општинско руководство није подржавало инвестиције власника хотела „Извор“ и у објекте у парку Буковичке бање у периоду од 2012-2016. године, за разлику од представника Чајетине, који су пригрлили инвестиције г. Мирољуба Алексића у хотел „Торник“ на Златибору, који је отворен 2018. године. У „Извору“ је први дочек приређен за Нову 2011. годину, а међу 500 гостију хотела „Извор“ на вечерашњој репризи дочека налази се и више од стотину Аранђеловчана. Насупрот грађанима Аранђеловца, који користе услуге хотела „Извор“ и хвале се својим пријатељима и рођацима како леп хотел имају у граду под Букуљом, за Општину Аранђеловац „Извор“ као да не постоји (још од 2011. кад год су говорили о смештајним капацитетима представници локалне туристичке организације помињали су приватне апартмане, а не и хотел "Извор"). Сасвим другачији однос локалног руководства према локалним инвеститорима прича је за себе, а време ће показати да са локалним инвеститорима можете да добијете само ниво локалне понуде, а не и конкурентност на светском туристичком тржишту.

Поглед на хотел „Tornik Sky“ на Златибору

Заслужним људима за развој туризма Златиборци су неизмерно захвални, а то показују и речима и делима. Тако је и Милисав Р. Ђенић у књизи „Неимари туризма златиборског“, која је објављена 2019. године, у поглављу „Ново доба“ нашао места за Милана Стаматовића (председника општине Чајетина), Арсена Ђурића (председника Скупштине општине Чајетина) и Мирољуба Алексића, власника хотела „Торник“. Аутор књиге је на 202. страни, у тексту с насловом „Торник, хотел високог туризма“ написао и следеће: „Три златиборска хотела, Краљева вода, Палисад и Торник, три објекта грађена у размаку од читавог века, симболизују време њиховог настанка... Већ неко време, могу се чути примедбе да је Златибор постао град, да је изгубљен за туризам, многи му предвиђају неславну будућност. Познати српски бизнисмен Мирољуб Алексић, не дели њихово мишљење. Напротив, уверен у чудесну моћ планине, у њене неисцрпне природне драгоцености, улаже велика финансијска средства у хотел Торник, грандиозно велелепно хотелско здање са пет звездица, најављујући долазак новог времена, епохе високог туризма.“

Насловна страна књиге Милисава Р. Ђенића „Неимари туризма златиборског“

И док у Аранђеловцу у празничном штимунгу у хотелу „Извор“ ужива 500 људи, што нико у подбукуљској вароши и не помиње, на Златибору је стотину пута више гостију. Медији су преплављени фотографијама и видео-записима раздраганих људи који уживају на Златибору. Одговоре на бројна питања даће време (надајмо се скорије, а не векови), а уместо било каквог закључка овог завршног текста, реализованог у оквиру пројекта суфинансирања медија општине Чајетина. објављујемо вечерашњу фејсбук-поруку Милана Стаматовића, председника општине Чајетина.

Извор: скриншот, фејсбук-профил Милана Стаматовића, председника општине Чајетина, преузето 1. јануара 2023. године

(НАПОМЕНА: овај медијски садржај реализован је на основу Уговора о суфинансирању пројеката у области јавног информисања Општине Чајетина број: 400-468/2022-01, од 19.05.2022. године, и Драгана Тодоровића предузетника Издавачка делатност „Стварност“ Аранђеловац број: 01-65, од 6.06.2022. године. Пројекат је суфинансиран средствима из буџета општине Чајетина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства).