Мирослав Живановић
Од Митрополита црногорско-приморског Амфилохија монах Зосим из манастира Тумане (иначе, наш Аранђеловчанин –световно име Зоран Јефтић) опростио се данас поемом „Радуј се Амфилохије“. Удружење „Павле Бакић“ упутило изразе саучешћа, а евоцирана су и сећања на Митрополитов боравак на Дворинама 12. октобра 2009. године.
Монах Зосим се надахнуто, узвишеним речима, опростио од Митрополита Амфилохија Радовића, који се јутрос упокојио. Уз поему «Радуј се Амфилохије» послао је нашем порталу и фотографију, од које се не одваја, а коју смо објавили на почетку овог текста.
Ево и поеме монаха Зосима, који се пре око три године прикључио братству манастира Тумане, код Голупца, где је и игуман наш Аранђеловчанин Димитрије Плећевић:
РАДУЈ СЕ АМФИЛОХИЈЕ
Радуј се Амфилохије, чувару
светиња и Христове Цркве,
четовођо православног рода нашега.
Радуј се молитвениче,
што сузама својим окропи
деценијама суву земљу и крш,
из којих изниче многоструки
род за наредна покољења.
Радуј се, јер сунце Светосавља
опет засија.
Над колевком Немањића;
Размакоше се облаци из којих
деценијама падаху пустошне
кише људске мржње и зла.По земљи раније познатој
по роду светости, чојства и јунаштва.
Радуј се, јер измоли време за
повратак Ловћенске капеле за
свога живота.
Радуј се, јер се твојим
молитвама разбежаше
стражари и падоше врата и
ланци са тамнице
да изађу утамничени
Богородица Филеримоса
и мошти твог и нашег
Ловћенског Тајновидца.
Радуј се, јер нас научи шта је
сила молитве којом демону
саби рогове.
Радуј се свети Ђеде наш, дико
наша, Мојсеју наш.
Радуј се у векове векова.
Амин!
Монах Зосим (снимљено 15. фебруара ове године)
Представници Удружења «Павле Бакић» у Аранђеловцу упутили су саучешће «братству Цетињског манастира и васцелом српству и православним верницима широм света»:
Писмо – саучешће Удружења «Павле Бакић» братству Цетињског манастира
Чланови Удружења «Павле Бакић» присетили су се данас и боравка Митрополита Амфилохија Радовића на Дворинама 12. октобра 2009. године, када је са владиком шумадијским Јованом и свештеницима орашачког намесништва обављено освећење спомен-обележја Павлу Бакићу. Тад је Митрополит Амфилохије замењивао и оболелог патријарха Павла.
После освећења спомен-обележја Павлу Бакићу Митрополит Амфилохије је разгледао локалитет Дворине, показао посебно интересовање за археолошке ископине средњовековног двора Павла Бакића, а највише се задржао на месту на коме је после седам година утврђено да је ту била једна од највећих српских средњовековних цркава, чији је задужбинар био српски цар Душан Немањић! Ево и неколико фотографија од 12. октобра 2009. године:
После овог фото-подсећања чланови Удружења «Павле Бакић» данас су се поново заветовали да ће свом својом снагом, духовном и телесном, наставити да «чувају светиње под Венчацом, али и природно благо планине Венчац – мермер и воду по којима је Аранђеловац познат у целом свету», како је пре више од 11 година пророчки поручио Митрополит Амфилохије.
Нажалост, Митрополит Амфилохије није више са нама живима, али ће његов снажан дух и истините речи и даље као мач сећи сва неваљалства српског рода, који је у похлепној трци за материјалним добрима заборавио на душу. А већег страха од последње исповести која све нас чека – пред Богом, а од данас и пред Амфилохијем – нити је било, нити ће бити. Хтео неко то да призна или не.
Поштовани читаоци на нашем порталу «еСтварност» бележимо и следеће саопштење Митрополије црногорско-приморске:
Саопштење поводом упокојења Митрополита Амфилохија
окт 30, 2020 у 12:01 | Актуелности, Догађаји,
Митрополија црногорско-приморска
Уочи спомена на упокојење Светог Петра Цетињског, јутрос у 8.22 часова, послије примања свете Тајне Причешћа у Клиничком центру Црне Горе, мирно се упокојио у Господу наш блаженопочивши вољени Архипастир.
Митрополит је у болницу примљен 6. октобра ове године због запаљења плућа узрокованог инфекцијом новог коронавируса. Упала плућа је залијечена, а вирусна инфекција престала, што је потврдио и негативни тест, а забиљежено је и званичним љекарским налазом. Опоравак је текао у добром смјеру, али нешто спорије него иначе, што је карактеристично за старије пацијенте.
Митрополитово здравствено стање се погоршало јуче, 29. октобра, када је приликом јутарњег контролног прегледа примијећено да он отежано дише уз бол у грудном кошу. Одмах су урађене све анализе. Снимак је показао да је узрок отежаног дисања и бола појава ваздуха у средогруђу или пнеумомедиастинум, који се често јавља у ситуацијама у којима пацијент има осјетљива плућа због дужине трајања упалног процеса и који су на кисеоничкој терапији дужи период. Та компликација је, на крају, и узроковала овакав исход.
Рано јутрос га је у болници причестио подгорички парох протојереј Бранко Вујачић, а све вријеме његовог болничког лијечења је уз њега био његов келејник јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира.
О његовом упокојењу је обавијештен Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве.
У међувремену, у братској сагласности свих архијереја са јурисдикцијом у Црној Гори, ријешено је сљедеће:
1. Данас, 30. октобра, у подне треба звонити на парохијским и манастирским храмовима, као и након вечерње службе у храмовима гдје се она служи или у 16 часова гдје се вечерња служба не служи редовно. Послије вечерњих служби треба одржати помен, а свештеници да се обрате пригодним бесједама.
2. Блаженопочивши Митрополит ће данас у току дана бити пренијет на Цетиње и у Цетињском манастиру ће сутрадан, 31. октобра, на празник Светог Петра Цетињског, у 9 часова бити служена света заупокојна Литургија. Истог дана у 13 часова биће свечани испраћај земних остатака Митрополита Амфилохија из Цетињског манастира за Подгорицу, гдје ће бити молитвено дочекане у 14 часова у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. У Храму ће бити све до недјеље, 1. новембра, када ће се служити света архијерејска заупокојна Литургија, којом ће началствовати Његова Светост Патријарх српски Иринеј са више архијереја наше Цркве и других помјесних Цркава. Након Литургије ће бити служено опијело и обављена сахрана. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије, по сопственој жељи, биће сахрањен у крипти Саборног храма у Подгорици, у гробу који је припремљен
за његовог живота.
3. У суботу, на Лучиндан, 31. октобра, треба опет огласити звона са парохијских и манастирских храмова, и то: послије Литургије (гдје се она служи или у 10 часова, гдје се не служи), у подне и послије вечерње службе (ако се не служи, онда у 16 часова). Након вечерњих служби опет треба одржати помен, а свештеници да се обрате пригодним бесједама.
4. У недељу, 1. новембра, у свим градовима и манастирима гдје је то могуће биће служена света заупокојна Литургија са почетком у 9 часова, након које би био одржан помен новопрестављеном Митрополиту, како би сви који су у немогућности да физички присуствују и на овај начин узели молитвеног учешћа у опијелу и сахрани нашег почившег Владике.
5. Обавјештавамо да ће све до сахране митрополита Амфилохија народ у молитвеном мимоходу моћи да се поклони његовом одру. У данима послије сахране свакодневно ће се служити света Литургија и помени у храмовима, а вјерни народ ће моћи у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења да се поклони Митрополитовом гробу.
6. Од државних органа очекујемо њихов допринос како би се достојно испратио један од најугледнијих архијереја ове древне светосавске зетске и црногорске епископије, као и читавог хришћанског свијета. Свјесни цјелокупне здравствене ситуације, али и огромног поштовања које је новопрестављени Митрополит уживао, апелујемо на све учеснике испраћаја да се придржавају свих прописаних здравствених мјера, понашајући се по мудрости Марка Миљанова, јунаштвом бранећи себе од других, а чојством бранећи и чувајући друге од себе.
Нека је вјечан спомен нашем незаборавном
Владици и Архипастиру!
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије,
администратор Митрополије црногорско-приморске