Дејан Комненовић, дипл. економиста

За Видовдан 2024. године је објављен годишњи извештај министарства пољопривреде о стању у пољопривреди Србије у 2023. години. У 28. прилогу о пољопривреди дајемо коментар статистикe сточарске производњи.

Говеђе месо
Број пољопривредних газдинстава која се баве говедарством је мањи у односу на 2018. годину за 45 одсто, а у односу на 2012. годину за 60 одсто. То значи да се брзина пропадања убрзава. Просечан број грла по газдинству је порастао са 6,8 на 10,2 грла говеда. Од 2019. године до пописа пољопривреде 2023. године број грла говеда је пао са 898 хиљада на 725 хиљада. Потрошња говеђег меса је порасла за 14 одсто. Извоз меса опада док увоз расте. Тов је дужи и маса закланих товљеника је 269 кг. Већа маса закланих товљенка покрива раст потрошње. И поред пада цена сточне хране, присутан је раст цена говеђег меса због мале понуде (броја грла) и раста тражње.

Свињско месо
Број газдинства која се баве свињарством је мањи за 40 одсто у односу на 2018. годину а за 56 одсто у односу на 2012. годину. И из овог податка се види убрзано пропадање. Број свиња је мањи за 33,6 одсто у односу на 2012. годину. Покриће домаћих потреба за свињским месом је 82 одсто у 2023. години због чега је неопходан значајан увоз. Број свиња осцилује између 2,1 милион и три милиона грла. Константан пад производње постоји од 2016. године. Раст потрошње је континуиран од 2014. године. Извоз је онемогућен због афричке куге свиња. Изражен је увоз прасади из Данске, Аустрије и Француске где килограм живог прасета прелази цену од 9 евра.

Овчије месо и козе
Број газдинстава која држе овце је више него преполовљен у односу на 2012. годину и дат је у виду графика, али не и са конкретним цифрама у извештају. Цифре су очигледно сувише драстичне – апокалиптичне. Број грла оваца је остао приближно исти 1,7 милиона, а број коза је смањен за 36 одсто. Дошло је до скока цена јагњади и јаради и поред пада или стагнације цена сточне хране. Постоји суфицит у извозу овчјег меса. На тему гајења коза у овом серијалу је објављен чланак.

Живинско месо и јаја
Постоји процес укрупњавања производње а смањења броја газдинстава у производњи. Живинарство има погодност значајно краћег периода обрта. За разлику од говеда где је потребно да прође две-три године за одгајање краве првотелке од телета, код живинарства практично сваких 21 дан се из јајета добија пиле. То омогућава значајну прилагодљивост понуде тражњи и мање осцилације цена. Број закланих грла живине се креће око 65 милиона грла. Битна промена је да је 55 одсто живине 2013. године клано у кланицама, а данас чак 99 одсто. То значи да је гајење, клање и прерада живинског меса индустријализована. Откупне цене су у благом паду. И увоз, али и извоз живинског меса расте. Увоз расте брже и утиче на пад домаћих цена.

Производња јаја и број кока носиља је у паду у односу на 2012. годину. Број кока носиља је мањи 12 одсто, а број газдинстава 36 одсто. Број јаја је мањи за 12 одсто, а цена јаја виша за 13 одсто.

Млеко
Број газдинстава која држе музне краве 2012. године био је 156 хиљада, а 2023. године 63 хиљаде, што представља пад од 60 одсто. За 2023. годину број музних крава је смањен за 8,7 одсто. Са 389 хиљада музних крава број је пао на 355 хиљада. Број музних оваца је виши 27 одсто, а коза мањи 12 одсто, ако је то значајно. Количина откупљеног крављег млека је пала за 4,2 одсто, а цена порасла за 13 одсто. Цена сира је порасла за 33 одсто. Увоз млека је у значајном порасту - скоро двоструко.

Мед
Број кошница је по извештају у порасту за 13 одсто, али је сам начин праћења ове производње неразуман. Кошнице су мртва ствар и нису једнаке са бројем живих пчелињих друштава. Субвенције не стимулишу „иновативне“ кошнице са два пчелиња друштва што би повећало принос меда у Србији ка приносима какви су у Мађарској и Бугарској. Откуп меда је драстично смањен и податак да је смањење само 46 одсто је нетачан. Откуп меда на велико практично не постоји, десеткован је. Пчелари опстају искључиво захваљујући субвенцијама. Све субвенције исплаћене после јула су узалудне за професионалне пчеларе и то генерише драстичан пад производње меда. Нетачан је податак да је цена меда пала за 20 одсто, јер је цена откупа меда на велико пала са 7,1 на три евра за багремов мед, а мед сунцокрета, уљане репице и липе са 3,2 евра на 1,6 евра за килограм. Извоз и увоз меда опадају. Студија случаја о могућем развоју пчеларства постоји у претходним чланцима овог серијала.

Закључак је да ниво државне интервенције кроз субвенције, у отвореном систему управљања, није адекватан у сточарству. Мора се прећи на затворени систем управљања „од рала до астала“ са бескаматном пољопривредном банком као носиоцем националног агро кластера, чији су елементи задруге и задружни покрет заснован на задружним акцијама као до Другог светског рата.

Задовољство нам је ширење добре вести, истине да постоји другачије – добро, историјски познато, спасоносно економско решење као излаз из незавидне ситуације пољопривреде наше земље. Добро решење се разликује од тренутних дешавања - протеста и преговора министарства и пољопривредника. Добро решење подразумева враћање профита у пољопривреду кроз народно акционарство – повратак задружним акцијама.

Апокалиптички „ЕУ систем“ пољопривреде данашње Србије из „Зелене књиге 2023“ описујемо зарад његовог одбацивања.

Коме је потребан систем који води у пропаст ?

Пре једног века наш народ је имао највиши природни прираштај у Европи јер се држао смисла и у производњи хране. Низ је решења у задњих 100 година која су добра.

А шта је данас? Срби су данас покорен народ. О нашој судбини одлучују они који су нас покорили. Нико нас не пита шта је за нас добро. Адам Парфреј је у књизи „Култура времена Апокалипсе“ описао какве недаће доноси апокалиптичка култура у каквој је и Србија данас.

Ипак, доносимо добру вест – да разрешење проблема постоји у примерима наше економске историје.