Дејан Комненовић, дипл. економиста
Свињарство у Србији је десетковано увозом свињског меса из ЕУ и сама удружења одгајивача свиња су утихнула, јер су се људи повукли из те производње. Цех плаћају потрошачи. Ово је тема 15. наставка.
Све санкције, трговински ратови, свако безумље у било којој делатности националне економије потиче из кругова светске секте богатих у Давосу. Тако је од рата у Украјини па до производње свиња у Србији. Такав, ирационалан систем аграра у Србији је у потпуности. Актуелна потреба у сваком секунду, сату и дану је за променом система.
Решење је у напуштању политичког безумља и враћању објективним законима економије. Пруски генерал Карл фон Клаузевиц је пре 150 година забележио мисао „да је политика наставак економије другим средствима, а рат наставак политике другим средствима“. То значи одвојеност политике и њену неекономску природу према законима економије. Политика је неекономско, неприродно понашање у економији – „другим средствима“.
О безумљу редистрибуције и закону као најважнијем току редистрибуције 1790. године је Фредерик Бастија писао у свом делу „Закон“. Детаљно математички је описао корист од државе благостања у националној економији Мађар по преклу, Николас Калдор, пре једног века. Све је дакле већ написано само нема ко да чита, односно онај ко зна, ћути јер припада секти богатих и гради сан сомнабулне светске „елите“, која би да ствара свет по себи, а не онако како Бог воли.
Из угла интереса просечног Србина има смисла полемисати само о системски разумном концепту развоја, за који је школован сваки агроном и економиста у Србији. Неекономске фантазмагорије политике ЕУ и Давоса потребно је одбацити и вратити се економији, њеним објективним законима и понашањима струке.
„Преговори“ министарства пољопривреде и разних удружења одгајивача свиња су празна прича. Они значе да министарство и пољопривредници нису на истој страни и да министар није – слуга, што значи превод те речи на српски.
Празна прича о цифрама и процентима не мења суштинске токове. Нужно је мењати систем, а не цифре и проценте субвенција. Хитно мењати закон. У министарству се нема шта тражити, јер оно данас служи странцима, а не српском народу. Субвенције завршавају у џеповима откупљивача – монополиста.
Колико је труо туђински ЕУ систем у српском аграру говори искуство. Такозвано МОМ „месо“ је након 5. октобра 2000. године увожено у Србију и коришћено за исхрану људи иако је у ЕУ било забрањено и за исхрану кућних љубимаца. Постоје интервјуи, које је у то време радио режисер Борис Малагурски са државним службеницима који су контролисали увоз таквог „меса“. Већи утицај на раст епидемије карцинома у Србији је имало МОМ увозно месо, од осиромашеног уранијума и бомбардовања 1999. године. Стручњаци кажу 80 одсто према 20 одсто!
Месо се увози из ЕУ тако што су овде прописи прилагођени увозничком лобију. Уместо да је рок трајања пола године као у ЕУ код нас је, углавном, дужи. Произвођачи свиња су таквим понашањем уништени, а не само потрошачи карциномима.
Таква је дијагноза стања. Позивамо Вас да у одговорима и коментарима полемишемо на еСтварности?!
У наредном прилогу ћемо назначити системско решења за производњу свиња дато од стране професора Миладина Шеварлића пре једне деценије, уз наш предлог о формирању бескаматне пољопривредне банке.
О пољопривреди се може полемисати на еСтварности без очекивања да ће се тренутно било шта променити у узурпираном државном апарату који служи антинародним одлучиоцима и власницима „рођеним“ у комунистичкој револуцији 1945. године. Тада је започет историјски ток другог трајања, у коме и данас живимо и који је форматирао свест и универзитетских професора, а камоли одгајивача свиња.
Позитивно очекивање од наше приче је у контексту да ће се пропаст пољопривреде и села наставити до неке тачке историјског обрта и да ће то бити прилика за оживљавање разумног система управљања аграром, заснованог на струци, а не на политици!