Дејан Комненовић дипл. економиста
У 49. прилогу анализирамо историјски развој пољопривреде из угла управљања државом.
Човек се рађа као биће са задатком у смислу постизања максимума животних потенцијала. Данас у Србији не постоји политичка организација са политиком која полази од аксиома, да искоришћење максимума животног потенцијала не зависи од самог појединца већ од управљачке класе. Из угла управљања, свака аграрна револуција је доносила нови, виши ниво принуде у друштву који је нужно критиковати због смањивања слобода и личних животних могућности.
Србијом управља Вашингтон као и са 15 одсто света обухваћеног западном цивилизацијом. Стварна власт у Србији је дубока држава. Подржавамо промену мишљења и противљење тој власти.
У времену хорде, када није било земљорадње, људи су ловили до два сата дневно. У неолиту, настанком земљорадње, људи раде од јутра до мрака, али не онако интензивно као у време друге аграрне и индустријске револуције у Енглеској. Историјски раст принуде је знатан. Након треће аграрне револуције, човек је постао привезан за технологију радећи и у слободно време, по два и три посла – добровољно. Принуда се спроводи обманом због које „слободни сељак“ ради квалитетније од роба и дуже од роба. Управљачка класа постаје све богатија са растом принуде.
Управљање државом по приступу генерала Констатина Петрова садржи шест средстава: светоназор, хронологију, идеологију, економију, средства геноцида и средства уништења. Прва три средства су нематеријална, а друга три су материјална. Брзина дејства расте од прве ка шестој, али јачина дејства опада од прве групе средстава управљања ка шестој. У овом прилогу се бавимо хронологијом. Светоназор је најјаче средство управљања и надјачава економско изобиље, доводећи друштво до колапса независно од економије и медицине. То је у експерименту „Свемир-25“ доказао Џон Калхун, поновивши га 25 пута у периоду од 18 година. Сергеј Булгаков је, без експеримента, слично закључио о светоназору у „Философији привреде“ 1912. године.
Грешку у светоназору хронолошки коментаришемо кроз четири аграрне револуције. Џон Калхун је својим извештајем из 1962. године омогућио разумевање светоназора на техничком нивоу. Светоназор се у контексту експеримента „Свемир-25“ дефинише као „сет комплементарних понашања који заједницу одржава у животу“. Оног тренутка кад компатибилна понашања нестану, заједница доживљава неизбежни колапс.
Аграрне револуције су: 1. Неолитска, 2. Енглеска, 3. Зелена и 4. Еколошка револуција.
Људи су заузели место диносауруса као раније доминантне врсте на планети. Нагли развој човечанства се дешава у холоцену, међуледеном добу у коме живимо, а које траје од око 10 хиљада година пре нове ере до данас. Почетак неолита је око 5.000 година пре нове ере.
Неолитска аграрна револуција је прелазак од лова и сакупљања ка земљорадњи и сточарству уз појаву хијерархије у заједници. По руском научнику Сергеју Капици 15.000 година пре нове ере, људи је било око три милиона на планети. У време прве аграрне револуције у неолиту, долази до раста човечанства са три на десет милиона људи. У бронзаном добу човечанство достиже 50 милиона људи (2 хиљаде година пре наше ере). У том периоду се из земљорадње и сточарства издваја занатство. Јављају се насилне културе и народи усмерени на отимање туђих имања због чега настају војске. Почетком наше ере човечанство је бројало око 230 милиона људи. Први новац и класични порез настају у време цара Дарија и Александра Великог. Са камене мотике се прелази на гвоздени плуг. До 20. века 90 одсто човечанства су чинили сељаци.
Из угла управљања државом, угла хронологије, период до неолита, који претходи првој аграрној револуцији, назива се „природним стањем“ код Томаса Хобса у „Левијатану“, 1651. године и у „Друштвеном уговору“ Жан Жака Русоа из 1762. године. Предаграрни период (природно стање) је оно ка чему тежи данашња управљачка класа на планети, уз тезу о потреби стварања „златне милијарде“. Како видимо, у „природном стању“ је на планети било око три милиона људи. Обмана је прича о „милијарди“. Томас Хобс и Жан Жак Русо су представници два супротстављена светоназора у управљању планетом. Хобсов светоназор је дефинисан кроз изразе „човек човеку је вук“ и „рат свих против свих“. Хобсов негативни светоназор, песимистичан приступ животу, негира постојање компатибилних понашања која је Џон Калхун истраживао у експерименту „Свемир-25“. Русоов оптимистични светоназор да је свет „Рај на Земљи“, потврђује потребу за компатибилним понашањима кроз која се дешава експанзија живота на планети. Русоов светоназор је везан за прве три аграрне револуције, а Хобсов за четврту, данашњу деволуцију.
Експеримент „Свемир-25“ је утврдио да оног момента када умре дух заједнице, када нестану компатибилна понашања јединки, колапс заједнице је незаустављив.
Друга аграрна револуција је настала у Великој Британији као норфолкски сетвени циклус којим је омогућено повећање продуктивности за 2,5 пута. Ово се десило између 1700. и 1850. године, као увод у индустријску револуцију 19. века. Бројност човечанства се у том периоду повећала са 500 милиона на 1,2 милијарде људи. Роберт Бејквел (1725—1795), пети војвода од Бедфорда, се сматра проналазачем селекционисања и плодореда – репа, пшеница, детелина, јечам. Вестфалски уговор из 1648. године је омогућио настанак националних држава – компатибилност религијских понашања и државе. Битна је назнака да национализам настаје независно од државе и чак је у почетку био у сукобу са државом. Национална држава настаје у 18. веку као компатибилност народног национализма и државе. Са друге стране, данас се жели појединац учинити некомпатибилним са државом кроз дигитализацију, друштво доступности.
Трећа аграрна револуција је настала средином 20. века, масовном употребом трактора и комбајна, вештачког ђубрива, пестицида и селекцијом сорти са већим приносом. Принос пшенице са хектара је порастао за 5 пута. Сеоско становништво прелази у градове. Бројност људи на селу се смањује за 15-20 пута. Долази до феномена демографског прелаза који је хронолошки кључан из угла управљања државом, јер значи нагли раст броја становника. Он се догађа у једној генерацији, због људи који прелазе из села у град, задржавајући ниво наталитета из села, а стичући нижи морталитет животом у граду. За данашњи моменат Србије, битно је то да се овај изузетно важан политички и економски феномен, потпуно прикрива од јавности. Новински наслов који садржи назив „демографски прелаз“ није постојао на српском језику и у интернет претрагама до овог серијала на еСтварности. Очигледно да је политички јако значајан.
Четврта аграрна револуција настаје, као покушај примене ГМО, роботизације, вештачке интелигенције, декарбонизације, лабораторијске фотосинтезе шећера и производње ћелијског вештачког меса. Особине пољопривреде које се желе елиминисати су: заузимање 40 одсто површине копна, велика зависност од климатских колебања, потреба за наводњавањем и сузбијањем болести помоћу хемикалија, загађење пестицидима, величина логистике за сакупљање рода и транспорт до градова, велика удаљеност добављача репроматеријала и купаца, опасност од хормона у храни али и преноса инфекција са стоке и биљака на људе. Централно у повећању ефективности и ефикасности технологија је смањивање употребе енергије по количини производа. Коефицијент корисног дејства фотосинтезе код аграрних култура на пољу износи само 1 одсто. У лабораторијама је он наводно 10 одсто.
На пољу фотосинтезе, 2021. године је у Тјенцин институту за индустријску биотехнологију при Академији наука Кине, постигнута производња скроба из угљендиоксида у ваздуху. Скроб чини око 70 одсто садржаја пшенице, пиринча и кукуруза. Немогуће је разликовати вештачки скроб добијен у лабораторији од скроба из природе. Притом је кључна енергетска и процесна ефикасност технологије. У лабораторији је било довољно 11 процеса за добијање скроба, док је у природи то 60 хемијских процеса. Већ 2023. године исти кинески институт је објавио серију нових резултата, са могућношћу синтезе било које врсте шећера уз десет пута већу ефикасност него 2021. године. У Европи, у часопису Nature catalysis је објављено откриће фермента од стране немачких биохемичара, који из угљендиоксида ствара есенцијалну амино киселину метионин. Ову есенцијалну амино киселину затим користе у храњењу живине. Коефицијент корисног дејства код лабораторијске производње метионина је неколико пута већи него код природне синтезе. Аналогним процесом биохемичари тврде да се може добити и низ других есенцијалних киселина а то значи могућност производње хране и витамина директно из ваздуха: помоћу воде, угљендиоксида и катализатора. Још 2017. године су научници истраживачког центра „VTT“ у Финској успели да произведу малу количину протеина и масти из угљендиоксида. Када говоримо о вештачком месу, у Холандији је 2013. године започета производња меса у биореакторима на ћелијском принципу, сличном размножавању ћелија тумора. Та врста меса се производи у Холандији и Сингапуру, а има дозволе и у САД, Израелу, Финској. Биореактори се шире по свету. У Италији је вештачко месо забрањено. Забрана производње вештачког меса је потребна и у Србији.
Закључак је да треба спречити раст нивоа принуде у друштву која се медијски намеће као потреба због глобалног загревања. Потребна је алтернатива зеленој транзицији и дигиталној трансформацији, којима се појединачно људи желе учинити некомпатибилним са државом, искључени из друштва. Алтернатива је гарантовање права на физички новац, аналогне технологије, али и право на СРБЗЕМ национални агро кластер. Компатибилност пољопривредних газдинстава са тржиштем и финансијама је потребно вратити на онај ниво који је постојао пре Другог светског рата. Тада је постојао виши ниво прилагођавања животној средини, што је услов опстанка. Читава политика након Другог светског рата је политика вођења ка разградњи веза у заједници, вођења заједнице ка нестанку компатибилних понашања, а то значи ка уништењу. Раст дигиталне принуде у Србији води ка резултатима као у експерименту „Свемир-25“.
CLINTEL група од преко 2.000 научника који негирају потребу за растом принуде у друштву, под изговором загревања планете, даје подлогу за настанак новог политичког дискурса и у Србији.