Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 39. прилогу тема је пољопривредна радио-телевизија. Национални агро кластер Србије ће се информационо формирати као друштво око свог медија, а најбоље је да то буде радио-телевизија са националном фреквенцијом.
Прва АГРО-ТВ је формирана у Москви 8. јуна 2008. године, а затим и у Бугарској, Украјини, Казахстану, Румунији и Србији, било као приватни, било као државни пројекат.
Формирање бескаматне Пољопривредне банке Србије и СРБЗЕМ националног агро кластера, по аналогији са РОСЗЕМ-ом у Русији, требало би истовремено да прати и оснивање „Агро-РТВ“. Пољопривредна банка Србије требало би да буде оснивач „Агро-РТВ“. Сви вертикално интегрисани репро ланци СРБЗЕМ-а ће користити овај канал дистрибуције економско-пропагандних порука. „Агро-РТВ” ће се бавити пословима као што су економска пропаганда, предавања о бескаматном финансирању, СРБЗЕМ управљање на тржишту, усвајање технологија у пољопривредној производњи, повећање правне писмености, праћење тржишних показатеља пољопривредних добара, праћење облика и метода социјалне заштите становника села, културно образовање нових нараштаја, јачање поверења у српске произвођаче и добра, повећање престижа пољопривредних професија, иницирање оснивања нових задруга и још много тога, што до „Агро-РТВ“ није постојало у емисионој мрежи националних телевизијских канала.
СРБЗЕМ је друштво. Заједнице се у целини организују око свог медија комуникације. Сврха „Агро-РТВ“ је омогућавање и генерисање настанка СРБЗЕМ националног агро кластера. Без квалитетног протока информација ниједно удружење, кластер, друштво или заједница не може успешно да живи. Основна карактеристика живота је експанзија – раст. Да би СРБЗЕМ растао као друштво, нужна је од самог почетка „Агро-РТВ“.
СРБЗЕМ је ту да би донео позитивну промену у живот пољопривреде. Мењање мишљења људи, њихово разликовање истине од лажи, лошег и квалитетног, исправног и неправилног, су оно што до сада пољопривредници нису имали у званичним медијима.
Постоје примењена истраживања која показују колико би „Агро-РТВ“ имала утицај на мишљење и ставове пољопривредника. Радио утиче на мењање мишљења слушалаца у једном емитовању са чак 46,5 одсто. Штампане новине мењају мишљење читалаца у једном читању за 28 одсто. Телевизија само са 3,5 одсто мења мишљење гледалаца у једном емитовању. Највећа фокусираност човека је на медиј чији је пријем само једним чулом, а то је случај са радијем. Када емитовање садржи и звук и слику и текст као ТВ, тада се пажња расипа и прималац поруке нема фокус на мишљење о поруци.
„Агро-РТВ“ као национални пројекат би се тицао интереса читавог друштва, а не само једне интересне групе – пољопривредника.
Постоје три типа организованих друштава у односу на медије: усмена, писана и електронска. Академије, трибине и школе су примери изградње друштва усменом комуникацијом, што би преносила „Агро-РТВ“ и уживо и преко свог јутјуб-канала. Фејсбук, твитер и инстаграм су хибридни, доминантно писани медији око којих се данас стварају организована друштва. Штампане новине и интернет портали су подваријанта писаних друштава што би такође могла да има „Агро–РТВ“.
Да ли ће се икада овако нешто остварити? Да, хоће.
Агенде 2030, секте богатих и слична безумља која стижу са запада и утичу деструктивно на Србију ће се урушити. Готово сви интелектуалци виде неодрживост Борељове "ЕУ баште окружене дивљином". Доћи ће "дивљи" и истерати "питоме". Најдаље за три - четири генерације. До краја 21. века. А извесно и много пре.
Хоће ли Србија до тада постојати? Сваке деценије нас је мање 10 одсто? То је бојно поље. А у једном тренутку ће се на том бојном пољу појавити као српско „утврђење“ и „Агро-РТВ“.