Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 38. прилогу прелазимо са описа оквира насилне свести Кибеле на актуелну политику такозване секте богатих. Та политика је разлог избегавања стварања српског националног пољопривредног кластера и пољопривредне банке.
У Русији је англосаксонска „дубока држава“ више јавно критикована као надируће безумље. Лајтмотиви за колумну су делови више предавања у задњих пет година професора руског универзитета „Ломоносов“ Андреја Фурсова о конференцији „дубоке државе“ 2018. године, одржане у Институту за комплексност у Санта Феу, САД. Ту је предвиђен и „Догађај 201“ односно пандемија и агенда 2030, раст цена енергената и смањење производње хране у свету. Организатор конференције је била Агенција националне безбедности (АНБ) која се бави електронским праћењем у целом свету. О томе за кога она ради говори чињеница да за њено постојање није знао ни председник САД Ричард Никсон, ни његови претходници.
Не треба сумњати. Све тече по плану „дубоке државе“. Нама остаје да сазнамо и одупремо се.
На конференции је било шест извештаја: општи, индустрија, економија, опасности вештачке интелигенције, клима и демографија.
Виђење побуне професора Андреја Фурсова заслужује пажњу, јер није по плану секте богатих. Треба имати одбрамбени став код управљања животом своје породице, став отпора. Такав став медији и политичари у Србији немају. Већином раде на спровођењу политика секте богатих.
Ексизам је енглеска реч за доступност. Ексизам је посткапиталистичко друштво доступности измишљено и спровођено, у задњих пола века, од стране секте богатих, како их назива Емир Кустурица. Ексизмом се човечанство жели увести у стање ропства. Савремено ропство подразумева присвајање туђег ума унутар глобалног дигиталног концентрационог логора.
Националне државе, па и држава Србија се дигитално злоупотребљавају и то треба потенцирати у јавности. Пета, шеста, седма генерација дигитализације (5Г, 6Г, 7Г) подразумева комуницирање између машина, комуницирање изговарањем речи између човека и машина, али и комуницирање само мислима човека и машина. Већ 2025. године у Србији ће заживети 5Г дигитални систем. Контрола мисли и надзорна економија су актуелне политичке агенде које иду даље од Орвелових, Бељајевих или Хаксилевих дистопијских визија света.
Политику посматрамо садржински као скуп начела, ставова, принципа и критеријума за опредељивање понашања био ког ентитета у будућности (па и вештачке интелигенције). О начелима и садржају политике „дубоке државе“ у нашој земљи дајемо двадесетак описа о којима свако од читалаца може извући додатна запажања:
1) еАграр је неуставно наметање безусловне дигитализације у пољопривреди – визија будућности Србије као дигиталног логора. Мора постојати и алтернатива дигиталном. Суспензија уставом гарантованих права и слобода држављана Србије је кривично дело.
2) Електронске фактуре и електронски завршни рачуни су неуставна безусловна дигитализација. Срж сваке економије су мала и средња предузећа и предузетници, који се стављају у историјски ток дугог трајања којим ће „остати без ичега, али ће бити срећни“ и у Србији.
3) Распродаја странцима 830 хиљада хектара државног пољопривредног земљишта од 2012. године је недопустив ток ка уништењу државе – државе као препреке за успостављање секташке визије света без државне, али и без приватне имовине.
4) Уништење и распродаја прехрамбене индустрије, уз енорман раст увоза хране и секташко награђивање монополиста, као 2022. године у преради млека, због највеће профитне монополске марже у Србији је срамно. Антимонополска комисија не ради свој посао док монополи обесмишљавају постојање аграрног буџета, јер отму пољопривредницима при откупу и више него што им држава да кроз субвенције. Више десетина монопола мора да буде кажњено - па да пољопривреда "продише". Тржиште као највреднија имовина произвођача је поклоњено странцима у склопу аграрне политике секте богатих.
5) Уништење задруга и сеоских општина, парохија и удружења, као места организованог живота заједнице је ток дугог трајања који треба препознати. Заједница је сувишна у будућем ексизму „дубоке државе“, који познаје само изоловане појединце без породице, а камоли више мезо организационе структуре.
6) Акцизно онемогућавање производње биодизела, али и доступности обичног дизела и свега сличног, што би јачало аутономност пољопривредника у Србији је аграрна политика Давоса.
7) Заштита животне средине и екологија постају различите ствари. Екологија постаје идеологија секте богатих која постиже контролу над временским приликама, а за настајање временских непогода оптужује, рецимо, краве као највећи извор гасова стаклене баште након нафтне индустрије. Сточни фонд је управо срце пољопривреде без ког долази до напуштања обрадивих површина, што је циљ врхунских представника „златне милијарде“ у правцу, тихог, стабилног уништења сувишних људи. Екологија као идеологија има за идеју изједначавање живота људи и животиња. Човек не сме да угрози живот паука или комарца, је секташки стандард екологије као политичке идеологије.
8) ГМО биљке се желе наметнути у Србији лобирањем, од стране Давосу лојалног државног врха, и поред забране ГМО као облика загађења.
9) Наметање нуклеарне енергије од стране државног врха, иако постоји законски мораторијум на нуклеарну енергију у Србији, због опасности загађења, је још једно безумље.
10) Секта богатих је наручилац свих идеологија којима се људи деле на сукобљене појединце, класе и расе. По наруџбини секте богатих су настали и либерализам (сукоб појединаца) и фашизам (сукоб раса) и комунизам (сукоб класа) са сврхом спровођења мантре „подели, завади, па владај“. Не треба упадати у логику ниједног од ових сукоба. Они су прошлост. У задњих пола века, од стране секте богатих је заживео нови сукоб где доминира приступ људима кроз биополитику Мишела Фукоа.
Доминација организованих институција над животом уопште, добила је кроз ТВ, мобилни телефон и интернет пресудну моћ. Више нису потребни нити могући због нуклеарног оружја светски ратови, довољна је дигитализација и освајање унутрашњости човека, ума и духа, зарад контроле бројности људи на планети. Сукоб је на релацији, секта богатих – појединац.
11) Законом о родној равноправности, кампањама о „фемициду“, и кроз феминистичку идеологију „дубоке државе“ усмерену против традиционалне породице и морала, поништавају се сва актуелна давања из ребаланса буџета за подстицаје рађања – првог детета 500 хиљада динара, другог 600 и сл. Србија ће наставити да губи сваке деценије преко 10 одсто становника до свог нестанка, јер следи агенду ексизма из Давоса. Професор Фурсов наводи примењено истраживање тајне полиције источне Немачке „Штази“ од пре четири деценије, у коме је закључено да дететом, које је седам и више година живело у породици окружено бригом и љубављу, не може се манипулисати. „Секти богатих“ треба појединац којим се може манипулисати, дете одгајено ван породице – несигуран човек. Захваљујући државном програму мера „мајчински капитал“, у Русији су сва деца усвојена у породице, јер се и за усвајање даје државна помоћ у вредности од више хиљада евра, једнако као и за рођено дете. То Србија још није урадила или пак намерно то не ради, јер смо ми „већи католици од папе“, али оног у Давосу.
12) Наопака расподеле хазарда је идеја Давоса, где се обичним држављанима дугови не опраштају и формира институт јавних извршитеља, а у исто време се губици бескрајно моћнијих банака и великих предузећа у власништву секте богатих покривају из буџета. Поклања им се државно пољопривредно земљиште, поклањају зграде и инфраструктура, дају субвенције и бенефиције. Држава не врши своју сврху према грађанима већ према секти богатих. Сувереност државе Србије је измештена у Давос.
13) Пример из сценарија „антрополошког прелаза“ из поменуте Санта Фе конференције је покушај да се Србија претвори у рударску „ЕУ жртвовану зону“ зарад „зелене ЕУ“. Сценарио „антрополошког прелаза“ из конференције у Санта Феу 2018. године је да човечанство треба да буде подељено на две класе – вишу и нижу, које би се антрополошки, биолошки и психолошки разликовале. Менгелеова еугеника у пракси ... „Златна милијарда“ као припадници више класе, би живели у пределима без копања кобалта, никла, антимона, бакра, бора, литијума или јаловишта руда, без ГМО и других загађења хране, са животним веком од 120 - 140 година старости, уз максимум знања о превенцији болести и медицини здравља. Виша класа вози аутомобиле на водоник. Нижа класа би имала двоструко мањи животни век и живела од случаја до случаја као сувишни људи који треба да нестану. Нижој класи би се повремено ускраћивало право на рад, јер рад постаје непотребан извор загађења по екологији као политичкој идеологији.
14) Десуверенизација држава кроз деполитизацију држављана је правац развоја ексизма. У „глобалном селу“ више нема „сељачких буна“, друштво је демобилисано, разоружано, држављани деполитизовани, више нису грађани – носиоци суверенитета, већ су опет постали поданици. Деполитизовани човек не штити целину државе већ брани само интерес своје интересне групе. Довољно је пензионерима дати 20 хиљада динара пред изборе да забораве на КиМ. Довољно је пољопривредницима дати седам хиљада динара по хектару да забораве на литијум и Србију као жртвовану зону. У таквом друштву више не може да се појави Бора Чорба, јер више нема хитова који одушевљавају публику. У таквом друштву више не постоји гледалац за серије Синише Павића „Отписани“ или „Врућ ветар“ или „Бољи живот“ јер грађанин више не верује да може да промени ни своју, ни судбину комшилука, а камоли судбину државе или света. Квалитет културних садржаја је деградиран.
15) Глобална финансијска елита чини све што може да успостави потпуну контролу над целокупном популацијом планете. То покушава у задњих 200 година, од Карла Маркса до Клауса Шваба. Данас то покушава злоупотребом дигиталне технологије – не зарад директне демократије већ зарад директне принуде. Робовласништво је настало присвајањем туђег тела. Феудализам је настао присвајањем туђег земљишта. Капитализам је настао присвајањем туђег опредмећеног рада. Посткапитализам настаје присвајањем туђег ума, а преко ума и тела. Човек постаје поново предмет присвајања као у робовласништву. Круг се историјски враћа на почетак. Рад у ексизму постаје сувишан и непотребан као и човек. Дигитална доступност је важнија од рада.
16) Унутар секте богатих постоји подела на глобалисте и ултраглобалисте. Глобалисте персонификује Доналд Трамп, као бивши председник САД, који сматра да државе треба да опстану и читав светски систем са наднационалним организацијама какве су Светска банка, ММФ, УН, НАТО итд. Ултраглобалисте персонификује Џожеф Бајден као актуелни председник САД, који заступа идеологију уништења држава, где и саме САД бивају управљане неком врстом „аутопилота“. Уместо држава читаву имовину света би поседовале три мултинационалне компаније у складу са крилатицом Клауса Шваба „нећете имати ништа, али ћете бити срећни“ из 2020. године.
17) Воук-капитализам 21. века и техно-капитализам 19. века су исто. Враћају се свом извору – секти богатих. Воук-капитализам – посткапиталистичко дигитално друштво Клауса Шваба је исто оно што је заступао и Фридрих Енгелс у књизи „Порекло породице, приватне својине и државе“ из 1892. године, као идеолог троцкизма и комунизма. Породица је по њима извор зла. Породица ствара приватну својину, а ова капитализам, који треба уништити.
18) Систем контроле становништва од стране врхунских представника „златне милијарде“, жели да све учини дигиталним и електричним. Нема дигиталне контроле кретања без електричних аутомобила. А њихова употреба подразумева десет пута већу потрошњу струје коју у наредним годинама морамо обезбедити. Електронског концентрационог логора нема без реактора фисионе и фузионе електричне енергије. Отуда потиче данашње дуплирање издатака Србије за светска „истраживања нуклеарне енергије“ у Женеви. Отуда потиче прича о српском летећем таксију 2027. године. Котао на угаљ или шпорет на дрва ће у наредним годинама бити опорезовани због „карбонског отиска“. Електрични трактори и камиони ће међутим бити хваљени иако су већи потрошачи енергије. Идеја секте богатих је да само три фузиона реактора, буду у власништву три мултинационалне компаније, а да све друге изворе електричне енергије угасе. А онда ће електричне аутомобиле замењивати аутомобилима на водоник – у следећем кругу пакла као код Дантеа Алигијерија.
19) Најекстремнији повод за побуну је приватна имовина. Представници глобалне финансијске елите популаризују нови „инклузивни капитализам“, чији је главни циљ масовно одузимање имовине становништву. Људима се упорно објашњава да поседовање куће, стана и аутомобила више није модерно, није прогресивно и није исплативо. Порезима и енормним рачунима за све енергенте ће то и постићи. Зелени пасош за куће или зелени пасош за прекограничне ланце добављача или зелени порез за пластичне флаше за млеко су примери наметања ексизма – друштва доступности.
20) Електронски новац, дигитална рубља, дигитални долар или дигитални јуан су стварност највећих држава света. У Кини и просјачење функционише преко мобилних телефона. Материјално опипљив новац ће потпуно бити или је већ замењен електронским. Онај ко нема дигитални приступ електронском новцу или дигитални приступ државној администрацији, биће осуђен на екскомуникацију – недоступност, па и смрт. Појединац остаје без безбедносне, медицинске, саобраћајне, образовне, електро, комуналне и сваке друге данас јавно доступне услуге.
21) Контролом склоности, навика, мишљења али и мисли, усмеравањем животних циљева, у било ком тренутку ће бити могуће системом "друштвених рејтинга" као данас у Кини, снизити друштвени рејтинг појединца и рецимо онемогућити му да живи у свом стану, да се образује, гледа ТВ програме или вози ауто или похађа спортске садржаје или купује пољопривредне машине или користи електронски новац са мобилног телефона. Сваки уређај у домаћинству мораће бити дигитализован и контролисан, доступан или недоступан за коришћење као у филму „Пети елемент“ - једној од бројних предикција „дубоке државе“.
22) На конференцији у Санта Феу је донето дванаест циљева у агенди развоја света до 2030. године, а међу њима је и циљ увођења патената за семенски фонд и ограничење могућности исхране прехрамбеним производима сопствене производње у домаћинству. Циљ је и готово потпуна ликвидација сточарства и прелазак највећег дела становништва или на вештачку протеинску храну или на вегетаријанску храну. У октобру 2022. у Холандији је донета одлука о насилном откупу 3.000 фарми говеда од њихових власника са сврхом ликвидације, а у истој Холандији, у Харлему, је од 2023. забрањено рекламирање месних прерађевина и јела од меса на јавним местима. Смањење броја музних крава за тридесет пута у Србији, са 1,8 милиона на 60 хиљада је стога сасвим разумљиво одакле потиче. Људи који не једу месо су мирољубиви и не пружају отпор, за шта је пример Индија.
Глобална политика „дубоке државе“ би морала да буде садржај критиковања на факултетима универзитета у Србији, али и значајно више сагледана и критикована у медијима.
Политичка елита не би требала да плаћа котизације и учествује на Светском економском форуму, а камоли да спроводи друштвене токове штетне по националне интересе Србије инициране у Давосу.
Опонирање читаве нације, према политици „дубоке државе“ постаје услов опстанка народа и државе у наредним годинама. Професор Андреј Фурсов говори о могућој побуни милиона „обичних смртника“ против глобалне секте богатих и то је јавни наратив у Руској Федерацији.
По процени Фурсова, што брже „секта иза кулиса” буде приморавала људе да се одрекну људских права и слобода у замену за приступ технологијама, унутар електронског концентрационог логора, то ће бити већи степен одбацивања те политике. Урушавање институција државе Србије и распродаја националних ресурса има сврху ексизма. Без националних природних богатстава неће бити могућ отпор или побуна. Да би ексизам настао треба онемогућити отпор. У земљи у којој стране компаније контролишу материјалне ресурсе лако је увести ексизам.
Ефекат побуне се види у поређењу Енглеске, Француске и Немачке у времену првобитне акумулације капитала између 16. и 18. века. У Енглеској је нижа и средња класа потпуно уништена, а сељаци протерани са села у градове као бескућници да би затим били превезени у колоније у Аустралији, Азији или Северној Америци. У Немачкој и Француској је већи отпор сељаштва онемогућио такав историјски развој. Закључак је: што се пре и више побунимо биће и нама у Србији боље у будућности.
Андреј Фурсов закључује да је једини излаз у неговању колективне свести, заједништва у породици, разговору, освешћивању савести и морала у сваком детету, независно од непријатељске дигитализације и у дигитализацију упрегнуте државе, уцењених политичара.
Побуна је данас могућа. Сутра ће већ бити теже или немогуће. Вербални деликт се поново пузајуће уводи у законе у Србији као тоталитаризам осмишљен у Давосу. Или да парафразирамо Достојевског „зверство је уздигнуто на ниво норме“.
Планске, стратешке, одлуке и политику непријатеља је потребно изузетно добро познавати!