Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 37. прилогу о пољопривреди је тема по трећи пут – ноомахија, последња од њене три зараћене памети – логос Кибеле.
„У пољопривреди треба све мењати осим имена“ – је мисао Драгана Стојшина из Иланџе у Банату и то може да буде лајтмотив свих мисли о пољопривреди. Памет је прво што треба мењати, јер данас пољопривредом влада безумље.
Разоткривање из које памети потиче сатирање пољопривреде, чему смо сведоци, је могуће тумачењем предавања на јутјуб-каналу руског филозофа Александра Дугина – НООМАХИЯ, борба свести.
Логос Аполона је памет која полази од тога да је дух изнад тела. Логос Диониса је памет која полази од тога да је дух унутар тела и да је све сада и овде те да нема ничег након смрти. Логос Кибеле је памет која негира постојање духа, а тело изједначава са осталом материјом.
Памет Аполона је доминирала светом до појаве парне машина Џејмса Вата у 18. веку. Памет Диониса је доминирала светом од појаве парне машине па до масовне употребе телевизије и интернета почетком 70-тих година прошлог века. Данашња памет која доминира светом задњих пола века је логос Кибеле, који подразумева намерну декаденцију. Никада у историји Срба нисмо имали овако анахрону, антинародну, прозападну власт као од 5. октобра 2000. године.
Зарад разумевања, добро је употребити и аналогију са психологијом Ерика Берна која у психолошким играма користи три упоге: Спасиоца, Прогонитеља и Жртве. Памећу Аполона вођен човек постаје Спасилац. Памећу Диониса вођен човек тежи да буде Прогонитељ. Памећу Кибеле вођен човек постаје Жртва, усмераван масовном хипнозом телевизије и интернета ка бесмислу насиља, онако како су феномен дисфункције медија 1948. године описали Мертон и Лазарсфелд.
Према „Сукобу цивилизација“ Семјуела Хантингтона, свака од осам цивилизација у свету има своју комбинацију односа ове три памети у свом културном коду. Србија припада Словенско – православној цивилизацији и није део западне цивилизације. У нашој цивилизацији доминира памет Аполона. Читава западна, англосаксонска цивилизација са јеврејским светоназором, почива на памети Кибеле, викиншкој култури отимања. Мишљење Семјуела Хантингтона је слично мишљењима Николаја Данилевског, Петра Савицког, Лава Гумиљова итд. Њихов антипод је светоназор Френсиса Фукујаме видљив из наслова књиге „Крај историје и последњи човек“. Логос Кибеле жели да доведе до нестанка човека какав данас постоји и каквог је Бог дао.
На нивоу појединца све три памети и Аполона и Диониса и Кибеле су сваког тренутка у борби, ноомахији. Могу се поистоветити са сталном борбом добра и зла у души сваког човека.
Код памети Аполона циљ човека је постојати, код памети Диониса циљ човека је поседовати, а код памети Кибеле циљ човека је пронаћи слабе људе од којих се може отимати и које је могуће уништити.
Библија је у оквиру логоса Аполона кроз заповест: „Рађајте се, множите се и напуните Земљу.“
Англосаксонска памет Кибеле носи идеју уништења сувишних, идеју о „златној милијарди“. Наш глумац Раде Шербеџија управо има позоришну представу са називом „Сувишан човек“.
Памећу Аполона вођен човек тежи васкрсењу и вечном животу духа. Памећу Диониса вођен човек тежи животу сада и овде, са идејом дромологије Пола Вириљоа о „брзом живљењу“. Памећу Кибеле вођен човек тежи материјализованој бесмртности у стапању тела са машинама. Култ Диониса разграђује дух човека убијањем Бога, а култ Кибеле разграђује човека и биолошки.
Медији негирају законе физике. Сведоци смо постојања манипулативне рекламе на свим ТВ станицама у Србији која промовише страну машину за прање судова и страни детерџент за прање судова, где деца у реклами закључују да ће нестати водопад и река и показује се њено суво корито, уколико се не користе рекламирани производи зарад уштеде воде. На таквим рекламама се одгајају деца у Србији у оквиру логоса Кибеле. Ова реклама негира први закон термодинамике, али деца од 10 или 12 година то не могу знати, а циљ је власника медија да никада и не сазнају.
Највећу штету по пољопривреду треба очекивати од еколошке агенде, манипулација медијима у правцу промоције карбонских пореза, зелених пасоша итд. По памети Кибеле са сувишним људима треба уништити и све што је постојало са тим људима. Треба да се смањи сточни фонд, јер наводно, после нафтне индустрије, највећи загађивач метаном и угљен диоксидом су краве. Актуелно је смањење броја музних крава у Србији са 1,8 милиона на 60 хиљада – за 30 пута. Притом игноришу највеће у историји испуштање метана из војне диверзије на „Северном току 1 и 2“ у Балтичком мору или загађење ратним дејствима.
Уништење Србије је мали плен за људе вођене памећу Кибеле. Секти богатих је главни плен читава планета. Ево шта о томе каже Ги Дебор: “Дани овог друштва су одбројани. Његови разлози и његове заслуге пажљиво су извагани и видело се да не претежу. Његово становништво је подељено на две стране, од којих једна жели да ово друштво нестане” (из предговора за четврто италијанско издање „Друштва спектакла“, 1979. године).
За објашњење пада броја становника Србије у задњих пола века, у доба логоса Кибеле, треба имати на уму две књиге. Прва је „Порекло породице, приватне својине и државе“ Фридриха Енгелса из 1892. године, која као циљ ставља уништење породице, јер она ствара приватну својину и капитализам. Ту идеју дели и књига „Велики ресет“ Клауса Шваба из 2020. године са истом идејом „нећете имати ништа, али ћете бити срећни“. Техно-комунизам и воук-капитализам се у тој тачки разоткривају као једно те исто – плод секте богатих, људи вођених логосом Кибеле.
Пад откупних цена прехрамбених производа у читавом свету је последица преласка на искључиво одређивање цена на светским робним берзама. Само пет година раније, 2019. године, откупне цене нису доминантно одређиване на тим робним берзама. Манипулација је врло осмишљена.
У претходном чланку назначисмо да упрошћено култ Диониса представља модерну, а култ Кибеле постмодерну. Модерна у култури као свест Диониса је крунисана Ничеовим „Антихристом", књигом која проглашава Бога мртвим. Модерност је изазвала уништења милиона људи у светским ратовима захваљујући машинама. Модерно је све оно што се ослања на рационализам Декарта укључујући и „плурализам истина“ у психологији Мишела Фукоа из 1972. године, као темељу данашњег новинарства које не тражи истину већ је ствара.
Свести култа Кибеле није довољно да је Бог мртав. Памет Кибеле иде даље. Рационализам замењује ирационалност – масовна хипноза. Модернистички субјекат и објекат се релативизују, губе равнотежу и одређеност у постмодерни. Воља и разум човека се не тичу читавог света већ се локализују, сужавају, постају фрагментарни. Образовни систем се намерно деградира и „специјализује“. Целовито знање се чува за "вишу класу".
Кибела је богиња рођена као хермафродит у представама овог култа. Кибела је себи одсекла мушки полни орган и у оргијама овог, тако називаног – крвавог култа, кастрација је добровољно обављана над учесницима све до 6. века нове ере када је култ искорењен. Оно што је данас остало од тог култа је иницирање радикалног феминизма и потискивање свуда и на сваком месту мушког принципа. Зато у врху СПЦ имамо владике које се залажу за женско свештенство или у војсци жене као војнике.
Модернизам је мењао стварност озбиљно мењајући свет, чинећи га изграђеним, богатијим, комфорнијим. Постмодернизам престаје са мењањем спољног света и прелази на мењање унутрашњости човека и смањење моћи човека. Човек од субјекта постаје објекат, предмет рада. После психологија личности Фројда и Јунга појављује се психологија особа која тврди да у свакој личности постоји више особа, а онда се иде и даље уз тврдњу да није само човек индивидуа, већ су индивидуе сви предмети који садрже интелигенцију. Данас имамо протесте којима се тражи равноправност за „људе – псе“ у Немачкој, а ускоро можемо очекивати сличне протесте људи спојених са усисивачима, телевизорима или мобилним телефонима. То је стварност светом доминантне „памети“.
У постмодернизму је сваки човек исмејан и омаловажен. За разлику од озбиљности модерности, у време затварања противника Титовог режима на Голом Отоку због вербалног деликта, данас је све исмејано. Дивљаштво и простаклук су били мање на пијадесталу у време Голог отока него данас када постоје бројни ријалити програми са највишим нивоом примитивности који свакодневно улазе у наше домове кроз ТВ апарате. Данашњи тоталитаризам је гори. Прихвата се за нормалност. Изнутра је, у човеку, а не од споља.
Треба уочити промену моћи и могућности у доба модерности и доба постмодерности. Порука је пре сто година писмом путовала по пар месеци и стога је имала значај и моћ. Данас је сваког секунда могућност слања поруке интернетом обезвредила моћ саме поруке. Моћ и могућност замењују места. Последица је огромна. Пруски генерал Карл фон Клаузевиц пре око 150 година је забележио „да је политика наставак економије другим средствима, а да је рат наставак политике другим средствима“.
У постмодерности од политике је одвојена филозофија, од објективности економије одвојена је политика као субјективна, а од политике је одвојена борба за власт. Медији као могућност емитовања порука су место владања. Медији су баријера између политике и борбе за власт. Борба за власт се одвија ван политика и тема стварности. Медији постављају или уклањају политичаре. Идеја да се формирањем политичког покрета или партије која се бави стварним проблемима друштва може нешто променити је поништена, јер су медији власници истине и истина је измештена из сфере политичког система. Закључак је да у постмодерном логосу Кибеле политички систем не постоји.
Виртуелно се намеће као важније од стварног. Дигитално се намеће као услов живљења. Субвенције за пољопривреду није могуће добити без дигиталног приступа иако је то кршење уставних права и слобода држављана Србије. Уставни суд се о томе не оглашава. Увођење електронског новца и искључивог плаћања путем мобилног телефона, као у Кини, постаје реална опасност за физички живот сваког „сувишног“ човека у свету, па и сваког човека у Србији.
Медији сабијају, а дигитална трансформација поништава слободу човека. Дигитализација у данашњем постмодернизму, логосу Кибеле, преузима улогу органа репресије из ранијег модернизма, логоса Диониса. Човек "нема времена", нема дубину и ширину пажње за мењање света, учење или сагледавање укупне слике света. Младе генерације људи стичу сужено знање и психолошки бивају измењене. Интелектуалац се ствара у периоду од 8 до 15 година старости уз помоћ књиге и маште при читању. У том периоду живота расте унутрашњи свет човека, проницљивост, будност и концептуално мишљење. Уместо пажње од 20-30 секунди из гледања у мобилни телефон, књига ствара човека који ће једном темом да се бави 20-30 година или цео живот. Концептуално мишљење је основна особина интелектуалца, али је таквих људи далеко мање у постмодернизму данашњице него у ранијој модерности.
Лав Шестов има мисао: „Да би се увидела истина потребни су не само оштро око, проницљивост, будност и слично – потребна је способност за највеће самоодрицање“. Сличну мисао има и Ф. М. Достојевски: „У данашњем свету сматра се разузданост као слобода; док је права слобода – само у савлађивању себе и своје воље; тако да се на крају постиже морално стање из којег човек може увек, у сваком моменту, бити сам над собом господар. Док разузданост жеља води само ропству."
Разузданост постмодерности онемогућава стварање интелектуалаца али и стварање од интелектуалаца – господе, људи који су сопствени господари а не туђи робови.
Постмодерна књижевност и интелектуална свест је утемељена на подвојености, прикривању и прерушавању. Свет постмодерног човека под логосом Кибеле се сужава на локално. Време се сужава на тренутак утиска, кратку форму, мултифренију затрпаности малим, брзим, виртуелним (мртвим) доживљајима.
У постмодернизму човек се сједињује са чиповима, машинама и постаје део „Матрикса“ као у истоименом филму. Истина постаје постистина, политика постполитика, естетика и етика постају постетика и постестетика, хуманост постаје постхуманизам итд.
Крећемо се ка губитку, не само вере (Аполон) или воље (Дионис) већ губитку и разума и тела какве нам их је Бог дао.
То "савремено мишљење" је филозофија „добровољног“ увођења ни у шта, у нихилизам. Мртво, виртуелно, апсурдно, постају доминантни и вреднији од стварности, чак и самог живота, јер тако кажу медији – врховни ауторитет као код Орвела. За то гласамо и на изборима, јер је безумље подигнуто на ниво највећег добра. Уништени политички систем потребно је изнова изградити из темеља.
Памет Кибеле не негира само Бога, већ и Бога и човека. Против такве владајуће свести се морамо побунити.
Историјски ток дугог трајања, доминације логоса Кибеле, у чему смо задњих пола века, из генерације у генерацију форматира свест народа и требало би се томе одупрети.
Портал еСтварност је део тог отпора.