Дејан Комненовић, дипл. економиста
Интерес просечног Србина је суштинско и драстично пoбољшање сопственог друштвено-економског статусa. Тема 19. прилога о пољопривреди је православна пољопривредна банка као специфична финансијска институција која је инструмент промене статуса најсиромашнијег слоја Срба - пољопривредника.
Драстична промена економског статуса коју су нудили комунисти радницима и сељацима је довела до револуција пре једног века. Тај мотивациони фактор је покренуо масе. Показало се да је циљ прави, али да су средства лажна, а вође – нова црвена буржоазија. Показало се да су комунизам и социјализам обмана подметнута од стране „секте богатих“ – власника светског банкарског сектора.
У СФРЈ статус просечног човека је био значајно бољи него данас. Здравствени систем је био доступнији свима, станови солидарности су били доступни скоро свима, три пута је било више индустријских радника и могућност запошљавања је била већа, тржиште је било веће, пољопривреда је имала репро целине са пољопривредним комбинатима. Свега тога данас нема.
Како статус радника и сељака данас обновити и учинити бољим макар у пољопривреди ? Православна пољопривредна банка је државни агент промена у моделу развоја којим се сељак поново поставља у статус носеће структуре народа – власника и одлучилаца. Сеоске задруге су у средњем веку биле организационе јединице српских жупа и у нашем најдубљем народном сећању је склоност ка задругарству и саборности. Повратак задружном организовању као до Другог светског рата, са задружним акцијама, где су сељаци – власници и одлучиоци, подразумева велику промену друштвеног и економског статуса најсиромашнијих.
По алтернативном економском моделу православна пољопривредна банка оснива задруге у сувласништву са сељацима. Свака пољопривредна грана има инвестициони фонд унутар банке, портфолио менаџера и аналитичко одељење које прати еластичност тражње и понуде појединачних производа слично математичким моделима Николаса Калдора од пре једног века. Свака пољопривредна грана има националну задругу или институт који представља врх вертикалне интеграције репро-ланаца – „од њиве до трпезе“. Само кроз заокружену репро целину је могуће остваривати профит. Задругари су сувласници и малопродајних ланаца, слично малопродаји ЦЕНТРОПРОМ-а, која је имала учешће од 80 одсто на тржишту домаће хране пре пола века.
Православље забрањује камату. Банка ће делити профит или губитак остварен у задругама по основу задружних акција у њеном власништву. Камата као гарантовани приход банке не би постојала. Отуда реч бескаматна. Православна банка дели ризик пословања са најсиромашнијима. Током периода дугог пет или 10 година након оснивања задруге, православна пољопривредна банка омогућује задругарима откуп задружних акција, што мр Ненад Витомировић у књизи „Православна банка“ из 2020. године назива инструментом „Опадајућег активног партнерства“.
За заживљавање бескаматне пољопривредне банке, Ненад Витомировић наводи пет услова : 1) правни оквир, 2) порески, 3) рачуноводствени, 4) регулаторни оквир и 5) стандарде. Практични пример је двоструко опорезивање од кога се морају ослободити бескаматне банке. Бескаматно банкарство подразумева потребу да се : 1) интегрише са конвенционалним банкарством променама у пет постојећих услова, а за шта постоје примери Луксембурга, Велике Британије, Русије, Немачке, Босне и Херцеговине или 2) да се бескаматно банкарство потпуно паралелно развија као банкарски систем независан од конвенционалног банкарства, за шта је пример Малезија. Сегрегација новчаних токова бескаматног банкарства и конвенционалног банкарства је неопходна у обе ситуације. Модел паралелних, одвојених колосека је бољи за српски алтернативни економски модел развоја пољопривреде. Главни задатак православне пољопривредне банке је улагање у задружне акције и муниципалне обвезнице обновљених сеоских општина унутар СРБЗЕМ националног агро-кластера, сличног руском узору РОСЗЕМ из 2008. године.
Ту се организациона сегрегација у кластер, појављује као последица сегрегације новчаних токова. Пољопривредна банка Србије мора развити и образовни систем школа и факултета и неговати систем вредности одвојен од остатка привреде. Босанска интернационална банка, основана 2000. године је пример бескаматне банке у нашем најближем окружењу, која има бржи раст пословања у односу на конвенционалне банке. И исламске и православне банке треба називати једним називом – бескаматне. За разлику од конвенционалних банака, бескаматне банке не могу да буду погођене вештачки изазваним кризама од стране англосаксонског Банкарства у сенци – „Shadow Banking“. Зеленаштво, клађења, хеџинг операције као на тржишту некретнина у САД 2008. године, са финансијским мехурима, нису могући код бескаматних банака.
Тренутни финансијски балон са растом БДП-а Србије у еврима је опасан у случају дестабилизације коју ће изазвати Банкарство у сенци. Могуће је укидање ЕВРО ЗОНЕ у наредним годинама. Најсмртоносније оружје "секте богатих" нису пушке и ракете, већ обликовање ума потлачених. У кројењу ума поробљених, огромну улогу имају савремени економисти. Тек иза њих иду медији, политичари и ТВ хипноза. Западна економска теорија је инструмент за постизање пристанка слабих и немоћних да се добровољно и са еланом укључе у сопствену експлоатацију. „Суперхиче, Србија ти кличе!“, је парола која управо то описује.
Уколико заживи бескаматна православна банка у Србији могу се очекивати структурне, а не само економске стопе раста у пољопривреди. Економске стопе раста су од четири до 40 одсто, а структурна стопа раста је као она остварена у Кини од 4.000 одсто на примеру печуркарства. Улагања државе кроз бескаматну банку ће довести до драстичне промене статуса пољопривредника. Описивали смо какав раст би значила православна банка у шљиварству, свињарству, пчеларству, гајењу жита, козарству, гајењу паприке итд.
У периоду 2016 – 2020. године министарство је у пољопривреду инвестирало 54 милијарде динара (457 милиона евра), али тако да сељак не буде – власник и одлучилац. Улагано је у задруге али као непрофитне – без задружних акција као израза власништва. Улагано је у сеоски развој, али у селима у којима је укинута непосредна демократија – сеоске општине (месне заједнице) и где сељак више није одлучилац. Све су то подвале које обесмишљавају улагање државе у село. Резултат је пад пољопривредне производње, а не планирани раст од 9,19 одсто у периоду 2014 – 2024. У програму министарства пољопривреде за период 2024 – 2028. је најављено 77 милијарди динара (660 милиона евра) инвестирања у развој пољопривреде. Реч је о још једној баснословној обмани. Кроз четири године ће поново резултати бити катастрофални, а новца неће бити нигде.
Са 600 милиона евра се може основати Пољопривредна банка Србије као бескаматна. Тачно ће се знати где је новац и он неће нестати „без мерљивих резултата“ како стоји у извештају државних ревизора.
Православна банка је мали део православног финансијског система државе за који се залагао протојереј Всеволод Чаплин у Русији. Криза на западу ће се продужити најмање читаву деценију. Православна банка је српско окретање свом свету, део православне економије и народног капитализма које је описивао као живе у српском народу Свети Николај Српски. Српски свет ће се консолидовати и интегрисати кроз инвестиционе фондове православне пољопривредне банке и национални агро-кластер у свим српским земљама.
О православној економији Србије смо пре неколико година писали на Е СТВАРНОСТИ.
Само треба узети жишку живота која постоји од памтивека међу Србима и распламсати је.
Хвала Богу, постоји значајан број утицајних економиста који деле ово мишљење и за њега се залажу.
У име Христа. Амин.