Дејан Комненовић, дипл. економиста
У седмици одржавања Пољопривредног сајма у Новом Саду и обележавања годишњице пропалих протеста пољопривредника из ранијих година, овим 20. прилогом заокружујемо теме о философији пољопривреде и православној банци.
Јавна расправа у Русији о увођењу православног банкарског система, води се од 2014. године и има за тему и закон о пројектном финансирању. Такав закон не постоји ни данас у Србији осим у сферама интереса страног фактора. Чак ни то нам нису дозволили у зони домаћег малог приватног интереса. Банкари из конвенционалног банкинга тврде да је бескаматно банкарство могуће остварити кроз пројектно финансирање са поделом профита, без камате. Пројектно финансирање искључује свет етичких вредности који би настао у православном банкарству. Православно одбацивање улагања у шпекулантске и неморалне сфере привређивања је последица етике. Пројектно финансирање лихварског банкарства подразумева најбитније, да сељак у будућности не буде власник и одлучилац, што су обележја носеће структуре у етногенези народа кога уништавају. Закон о пројектном финансирању свакако не може бити замена бескаматном банкарству као пракси етногенезе народа и замаху који би добило кроз, традицији народа близак, задружни покрет и задружне акције.
Алтернативни систем управљања пољопривредом, о коме пишемо је sine quo non – услов без ког се не може. Без сељака, Срби као народ неће опстати. „Демонтажа народа“ Сергеја Кара Мурзе је незаобилазно штиво политичара који желе да повежу бригу о сељаку, као носећој структури народа, на једној страни – са политичким решењима у економији села, на другој. Системска решења за економију морају да пођу из примењене антропологије, философије и етике. Етногенеза је полазиште ка аграрној политици.
Показује се да су крајњи домети актуелне прозападне политике у Србији ад хок потези – од случаја до случаја. Како тај изостанак система изгледа у пракси ? Кад дође до протестa нешто ћемо обећати и нешто решити, а због промене министара нешто оставити неиспуњено. Направићемо два министарства за пољопривреду – квази министарство за „бригу о селу“, које ће ад хок потезима делити новац из буџета зарад обмана и тапшања по рамену „како је све у реду“ иако је систем без етике у својој сржи. Комунистички систем од пре 80 година је усмерен на демонтажу носеће структуре народа – физичко уништење сељака. Народ нестаје, уколико примећујете!
Ад хок буџетском прерасподелом се не могу закрпити све рупе. Фредерик Бастија је у књизи „Закон“, показао да (од свих субвенција, поклона задругама, поклона сеоских кућа, поклона опреме итд) је закон најважније средство редистрибуције и основ исправног система, без ад хок обмана. А ми смо своје законе заменили туђим – ЕУ законима. Аномију узимамо за закон. Из неправде и неморала аномије, народ и нестаје.
Пољопривредни сајам у Новом Саду је ад хок промовисао, не побољшање српске пољопривреде и баштине, већ политику ЕУ. Сајам нема додирних тачака са катастрофалним стањем српског села и давањем наде у опоравак. А све је последица раздвајања етике и економије. У темељу су два супротна антрополошка приступа. Први је Божија Заповест „Љуби ближњега свога као самога себе ...“, а други супротстављени, западњачки, порука Томаса Хобса из „Левијатана“ – Homo homini lupus est.
Љубав и страх су два сукобљена принципа са последицама у економији. Хобсово „човек је човеку вук“ доводи до утемељења економије запада у делу Адама Смита и става да индивидуализам у слободној конкуренцији изазива дејство „невидљиве руке тржишта“. Све што треба радити је антимонополско законодавство, какво нам намеће ЕУ, као већи чопор вукова, мањем.
Супротно вучјем насиљу, на принципу љубави се догађа етногенеза народа уз изградњу националне економије и државе благостања. Николас Калдор је математички доказао да је држава благостања кориснија од хаоса у коме је „човек човеку вук“. Зато се на Калдоров рад ослања предикција о повратку концепата државе благостања и националне економије, које је западни неолиберализам одбацио пре пола века и кроз наднационалну ЕУ.
Милтон Фридман, родоначелник неолиберализма, државу је поистоветио са зградом, каменом, који као мртва ствар, не може имати одговорност ни према коме па ни према сиромашнима. Зато данас у Србији имамо актуелни закон о раду, изостанак социјалне правде и изостанак бескаматног банкарства намењеног сиромашнима. Наш савременик Момир Булатовић је у књизи „Економија и демократија: Држати главу изнад“ показао да је слободна конкуренција обмана и да не постоји.
Постоје: позитивна економија, нормативна економија и философија економије. Позитивна економија је ослобођена етике и могу је оличавати Томас Хобс, Милтон Фридман и актуелна ЕУ власт у Србији. Нормативна економија је оно што смо имали у комунизму – немање додира са објективним законима економије уз примену идеолошких квази етичких норми троцкизма. Коначно, философија економије Сергеја Булгакова, показује да постоји и објективни православни приступ. Постоји нешто што нам може „држати главу изнад“.
Који пут нам преостаје? Преостаје нам да дођемо себи и Богу, да спојимо етику и економију.Претходним чланцима серијала показасмо да бескаматне банке постоје свугде у свету. На пољопривредним сајмовима не би требало промовисати само производну технику, већ тржиште и финансије као важнији део бизнис плана. Треба поћи од финансија – православне банке. Ко слави славу и крсти се пред иконом, не би требао да подржава сатанистички финансијски систем „конвенционалног банкарства“.
Сви смо Срби по држављанству. Ми, Срби све три вере, како смо у послератном одушевљењу себе називали након Првог светског рата, имамо религијску забрану позајмљивања са каматом. Јевреји имају забрану позајмљивања са каматом унутар свог народа, а хришћани и муслимани општу забрану.
А шта, "посатанизована већина" ради у свом безумљу? Конвенционалним и уобичајеним називамо банкарство са каматом, које не би смело да буде ни доминантно, ни конвенционално.
Православна пољопривредна банка је у нашем серијалу "алтернативни", иако у ствари главни економски модел живота и рада, по коме се враћамо Богу без обзира на веру коју исповедамо као држављани Србије. Питање је вере, воље или лицемерја... хоћемо ли обмане сматрати нормалним и уобичајеним живљењем или заправо споредним и ненормалним!? Библијска прича о шест јеврејских обезбожења којима су довођени до ивице истребљења и шест враћања Богу и обнављања народа, је довољан доказ за верујуће да ће пољопривредна бескаматна банка сигурно настати у Србији. Вратити се Богу, макар корак, тим је путем могуће.
Ко смо!? Шта смо!? Чији смо!? Та питања отвара Е СТВАРНОСТ, јер баш та питања стоје иза веома важог економског питања - камате!
У име Христа. Амин.