Дејан Комненовић, дипл. економиста
Политика "светске елите" је нулти економски развој у задњих пола века и за то су главни инструмент економске санкције или ембарго на увоз нафте као у мају 1992. године, који је довео до напуштања стотина хиљада хектара у брдском и планинском подручју Србије.
Зато је данас јужно од Саве и Дунава цена једног хектара пољопривредног земљишта изједначена са висином закупа хектара у Војводини.
Већих индустријских иновација које би повећале продуктивност производње нема већ од 60-тих година прошлог века у целом свету.
У задњих четврт века се одомаћио израз "ОДРЖИВИ" уз сваку стратегију развоја, програм развоја, акциони план или било коју планску одлуку која се тиче економског и индустријског развоја а у ствари значи "НУЛТИ". Реч "одрживи" је ознака сатанистичке покорности власти од општинског до државног нивоа.
Лажна "четврта индустријска револуција" нема везе са индустријом и производњом већ је део политике "златне милијарде". Део те геноцидне и аутогеноцидне политике је и "центар за четврту индустријску револуцију" у Београду.
Продуктивност производње због лажне четврте индустријске револуције ОПАДА а не расте и ово је прва таква НЕГАТИВНА "индустријска револуција" у доба антропоцена. Реч је не о револуцији или еволуцији већ о деволуцији – декадентном приступу економији.
НУЛТА И НЕГАТИВНА стопа раста индустрије је континуитет "зелене" политике ЕУ и САД.
Видимо је свакодневно у новим бесмисленим трговинским ограничењима и санкцијама које се према Русији и Кини мере у хиљадама.
Једна од тих безумних санкција али ендогено, према сопственом становништву је политика "карбонског отиска" односно "зелена агенда".
Зелена политика је политика суноврата индустрије и НЕГАТИВНИХ стопа раста у ери лажне "четврте индустријске ДЕВОЛУЦИЈЕ". Крајњи циљ је смањење становништва планете.
Европска комисија је усвојила Зелену књигу о Оквиру климатске и енергетске политике 2030 и позвала чланице Европске уније, институције и заинтересоване актере да учествују у јавним консултацијама о новим циљевима у борби са климатским променама и енергетици.
Политика ЕУ је довела до пада броја индустријских радника у Србији са 1,1 милион у 1989. години на 275 хиљада у 2007. години, који број се одржава, са мањим колебањима, до данас.
Тренутно идемо путем "ЕУ оквира". Једина смо земља у Европи која има акцизу на производњу биодизела, којим би око половине потреба домаће пољопривреде могло да се подмири али ми имамо аутосанкције, у време светског рата.
Политика одузимања права пољопривреди на профит кроз законско ограничавање задруга на непрофитност и одузимање права на постојање сеоских општина у Србији, права на одлучивање, је политика уништавања сеоског становништва као најсамосталнијег и најотпорнијег у односу на "светску елиту".
Све у задња два месеца учестале емисије "Екологике" на РТС-у, говоре о екстремној подређености српске политичке класе Давосу и "зеленој агенди". Реч је о такозваном "Прозору Овертона" у убрзаној медијској варијанти. Сваког дана по две нове премијерне емисије. Подједнако су нападнути и уџбеници и школски програми овом мантром "зелене деволуције".
Пољопривреда Србије ће наставити да нестаје уколико се не смени власт инструисана из Давоса која спроводи агенду "златне милијарде" и "зелене деволуције".
Деволуцијом у задњих 12 година, број становника наше земље је смањен за преко милион људи.