Дејан Коменовић, дипл. економиста
У 51. прилогу анализирамо биополитику као концепт власти, који води ка колапсу човечанства према претходно описаном демографском прелазу.
Мисао Алана Далеса је „да човека који препознаје тенденцију збивања, већ није могуће обманути“. Током 2026. године теме о којима пишемо постаће главно поље борбе за власт, тренд. Јавности је непознат списак особина дубоке државе као биовласти, односно биополитике. То су синоними по Мишелу Фукоу, који је концепт биовласти створио 1972. године.
Суштина дубоке државе као биовласти је насиље. Обрадивих површина на планети за производњу хране и енергената за живот има довољно за 155-160 милијарди људи, двадесет пута више него данас. По логици података о демографском прелазу, садржаних и у ЕУ документима, да би човечанство достигло 10,43 милијарде људи 2086. године и затим због светоназора самоуништења доживело колапс, потребно је да цело постане урбано. Пољопривреда би требало да нестане. Карбонски порези ће уништити сва мала пољопривредна газдинства. Лажним образовањем и информисањем, дигиталном каталаксијом (CBDC), Кисинџеровим „одрживим развојем“ и „контролом широког спектра“ (хемијски трагови и ХААРП) из NSSM 200 (National Security Council Study Memorandum 200), неизвесношћу, ратовима, епидемијама, трансхуманизмом и злоупотребом ГМО, увозном храном као оружјем, растом цена хране, песимизмом, људски род ће доћи у стање заробљености. Тврдом моћи се читава планета гура у експерименталне услове „Свемира-25“. Мека моћ је јачи ниво насиља, духовни. Трећи светски рат се води од проналаска телевизије па до данас и то је рат наметања песимистичког светоназора самоуништења кроз ТВ предикције секте богатих (ломехуза ефекат). Медији су опаснији од атомске бомбе. Слобода медија (гарантована уставом) је централни део насиља биовласти. Медији су оружје Трећег светског рата, које је експлодирало, а забрањено је од његове радијације се штитити. Историчар Арнолд Тојнби (Arnold Toynbee) je приметио:„Од двадесет једне значајне цивилизације деветнаест их је нестало не због освајања споља већ због моралне трулежи изнутра. Цивилизације се руше самоубиствима, а не убиствима.“ Исти закључак, експерименталним доказима детаљнији због 18 година истраживања, има и Џон Калхун. Покушај прикривања Тојнбијевог закључка је тврдња биовласти да су људи библијски потомци Каина који је убио Авеља, те да је зато братоубилачки светоназор оправдан. Књига Постања говори нешто друго, да су људи потомци Сета, трећег сина Адама и Еве. Каинов пород је удављен у Потопу, који је преживео Ноје, Сетов потомак, у броду Арка чији се остаци налазе на планини Арарат. Уосталом ми Срби о насиљу власти имамо беседу Светог аве Јустина Поповића: „Власт од Бога и власт од ђавола“, да власт од Бога служи народу, а власт од ђавола врши насиље над народом.
Основни метод биовласти је контролисани хаос са сврхом раста принуде. Биополитика је основа глобалног хаоса у ЕУ, Украјини, Кини, САД. „Ред из хаоса“ је парола биовласти. Биовласти су потребни ратови свуда по свету, па и у српским земљама, зарад хаоса. Ред из хаоса, значи виши степен принуде као „нормалност“ коју сви прихватају јер је тектонска, неповратна. Клаус Шваб тврди да се свет неће вратити на мирно стање као пре ковид пандемије и СВО у Украјини.
Претходно смо описали раст принуде кроз аграрне револуције. У „природном стању“, у време хорде, човеку је било потребно да ради (лови) највише два сата дневно и да остало време буде слободан. Слична констатација је из 2017. године о прорачуну плата за живот достојан човека (living wage) у Србији. Living wage је износила 98 хиљада динара у моменту када је минималац био испод 23 хиљаде. Данас износи 144.457 динара. Плату за живот достојан човека је могуће зарадити за један сат ефективног рада дневно или 30 сати рада месечно, јер је за то потребан технолошки ниво индустрије достигнут још 60-тих година прошлог века. Сав остали дужи рад, припада деструктивном материјалистичком светоназору, генерисаном кроз историјски ток дугог трајања – хронологију као друго по снази од шест средстава управљања државама. Хронологија форматира свест људи – прихватање принуде.
Поредимо три облика власти: суверену, дисциплинарну и биовласт, како би списак особина био јаснији. Биовласт и биополитика су синоними јер биовласт има моћ да сједињује борбу за власт са политиком. Не може се десити, као у Србији данас, да је арена борбе за власт медијима одвојена од политичких идеја и предлога, одвојена од свести о стварности. Биовласт је власник медија.
Особине суверене власти су: ауторитарност, делује кроз појединачна решења, не утиче на слободно време потчињених, за еталон има појединачну казну, може учинити све што хоће, када и како хоће са човеком који крши закон.
Особине дисциплинарне власти су: јача је од суверене власти, она је власт правила, оквира понашања која из човека извлаче максималну корисност; тренира војске и полиције, преваспитава осуђенике у затворима, образује децу у школама (она је и комунистичко веће удруженог рада и фашистичка корпоративна држава); демократска је, еснафска; дозвољава слободно време, прекид у укључености, одмор, разоноду; делује кроз процес, делове времена и простора појединца (када се разболимо, одемо у болницу и чим оздравимо и изађемо из болнице више са дисциплинарном власти немамо контакт).
Особине биовласти су: настаје из идеје "бриге", идеје безбедности; фокусира се на биолошке карактеристике потчињених; јача је од обе претходне власти; против је Божијег: „Рађајте се, множите се и напуните Земљу“; узрок је пада производње хране за трећину и раста цена за 40 одсто до ковид пандемије; узрок је после ковида раста цена хране за 70-80 одсто и додатног смањења производње хране; заокупља читаво време које човек има од рођења до смрти у свим просторима у којима се налази; тоталитарна је и беспоговорна, кажњава опонирање. Примери су: биометријске личне карте, вакцинације, ХАСАП стандарди, органик стандарди, санитарни стандарди за воду или ваздух, постављање улица и кућних бројева по селима где већ нико не живи, легализација кућа, безбедност на аеродромима након 11. септембра 2001. године, еутаназија и абортус.
„Бриге“ биовласти су контрола производње хране, контрола становања, контрола рађања, контрола смртности, контрола ширења болести, контрола порока какви су алкохолизам, наркоманија и слично, контрола здравствене заштите, контрола образовања и медија и настајућа котрола дисања ваздуха (декарбонизација) итд. Све оно што генерал Константин Петров назива средствима геноцида код управљања државом.
Мишел Фуко даје пример епидемија као разлике три облика власти. Суверена власт се односи бинарно према оболелима и здравима, одваја их карантином. Генерално закон нас дели бинарно на криве и невине, држављане и странце итд. Дисциплинарна власт, која настаје у 19. веку, при борби са епидемијама не одваја људе. За разлику од суверене власти која одваја, дисциплинарна власт укључује и здраве и оболеле тако што затвара све у куће и онда лекари иду од куће до куће и прегледањем болесних и здравих праве скалу, рангирају различите нивое болести и потребу за интервенцијом. Биовласт се односи према свима истовремено као према болеснима, не одваја здраве и болесне нити се бави класификовањем и градуирањем интервенције при лечењу. Она уводи ванредна стања у читавој држави и затвара границе.
Безбедност, територија и становништво су три саставнице биополитике. Зато сваки стан на територији мора да буде контролисан. Нико се не сме сакрити или побећи. Биовласт је историјски укорењена око нас. Њен идеал је: физички надзор сваког човека. Прва два облика власти дозвољавају могућност критике, поговора, оспоравања, предлагања алтернатива. Код биовласти критика се кажњава. Биовласт ограничава нашу слободу „за наше добро“. Зато се данас противници „Зелене агенде“ у Великој Британији, кажњавају са три месеца затвора због вербалног деликта. То је стигло и у Србију са пандемијом.
Проблем постаје видљив кад биополитика постане некрополитика. Камерунски филозоф Ашил Мбембе је дефинисао разне облике некрополитике. Некрополитика је злоупотреба биополитике у којој се не тежи максимизацији благостања и користи за становништво већ се тежи сатирању становништва ради постизања економских користи, депопулације или војних циљева. Ту Мбембе има на уму ропски положај Африке и тешке услове рада, изостанак заштитне опреме и других услова рада као и последице еколошких загађења, која су присутна свуда при експолатацији природних богатстава континента, уз недостатак хране, чисте воде и лекова. Пример у Европи су биолабораторије у Украјини. Некрополитика је биополитика уништења. Некрополитика се користи за притисак на човечанство у сврху рушења компатибилних понашања јединки у друштву. Светоназор смо посматрали кроз „компатибилне односе појединаца у заједници“ који када престану, заједница је осуђена на незаустављив нестанак (Свемир-25). Испоставља се да је оптимистичан дух извор живота а не изобиље, комфор или медицинска нега.
Победа над биовласти је живот на селу, заокружени циклус „од њиве до трпезе“ за свако домаћинство, уз раст броја малих пољопривредних газдинстава. Раст, експанзија у простор је основна карактеристика живота, које нема у градовима. Раст као мотив, генерише позитиван сеоски светоназор којим се мора управљати више него националном економијом.
Треба управљати са пет компатибилних понашања која ткају оптимистичан дух заједнице поводом: Бога, државе, приватне својине, породице и пасионираних појединаца.
Теолошка компатибилност је највиши облик повезаности у заједници. То је оно што издваја православље и чини га „већим непријатељем запада од екстремизма исламске државе и комунизма“, како су у разним варијантама изјављивали представници запада: Хоџис, Билт и други. Провокативан је овај недостатак племићке честитости.
UNESCO, кроз „Декларацију о принципима толеранције“, 1995. године се „одриче догматизације и апсолутизације истине“, чиме УН постају главни инструмент одбацивања хришћанства уопште „јер је у супротности са правима човека у међународно загарантованим правним документима“. То је омогућило да се 2008. године донесе Декларација о правима човека, сексуалној оријентацији и џендерном идентитету, уз низ сличних докумената Савета Европе и ЕУ. Џендерска Резолуција Савета за људска права ОУН из 2011. године је дефинитивно хришћанство изопштила, а „толеранцијом“ подастрла разградњу света кроз масонско правило „ред из хаоса“.
Православље је виши ред који биовласт жели да преведе у хаос кроз обману. Доказ обмане је наше незнање о нама самима. Просечног Србина изненађује да предања СПЦ не познају заједницу кроз појам друштва (латински societas), као „удруживање појединаца ради остваривања заједничких интереса“. Православна еклисиологија почива на јединству са Христом, пуноћи јединства са Богом, кроз метафизичку и физичку саборност: „да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у Мени, и Ја у Теби, да и они у нама једно буду ... да буде једно, као што смо Ми једно.“ (Јн 17, 21-22). Римокатоличка еклисиологија почива на географској, земаљској саборности. Католичност (саборност) западне и Православне цркве се разликује у компатибилности, повезаности са Богом, која измиче контроли дубоке државе. Још једно изненађење је да смо ми православни Срби католици док су на западу римокатолици. Обмана се крије у речи католици, које се обманути православци гнушају. Западна медијска моћ је учинила да нам је суштина нас самих непозната и да мислећи да се гнушамо братоубилачког светоназора западњака у ствари негирамо сами себе. Православна црква не познаје ни апсолутистичку монархију Томаса Хобса, ни друштвени уговор Жан Жака Русоа, које раније описасмо као супротстављене светоназоре о држави. Православље познаје пуноћу заједнице у Христу, нешто треће и више, иако не одбацује потребу људи за државом.
Након Бога, биовласт жели да уништи остала четири набројана компатибилна понашања. Компатибилност са државом се руши кроз епидемије, декарбонизацију, дигитални новац, економију надзора и неолиберализам. Компатибилност пољопривредника је урушена неолибералним онемогућавањем да се откупе производи, изађе на тржиште и добије поштена цена, финансијски управља плодовима свога рада, заокружи ланац „од њиве до трпезе“. Компатибилност кроз приватну својину се жели уништити инклузивним капитализмом, убеђивањем деце од школског узраста да треба да се одрекну сопствене имовине зарад „бриге за опште добро“. Инклузивност се уводи у српске школе задње две деценије и представља прикривени сатанизам. Компатибилност понашања у породици се урушава идеологијама (комунизам, еугеника, воук), промоцијом права детета, родне уместо полне равноправности, промоцијом радикалног феминизма, причом о фемициду, инсистирањем на рату полова, лажној економској угрожености жена. Компатибилност појединца са метафизичким вредностима, посвећеност сопственим сновима и стваралаштву се сузбија јер представља централну светоназорну опасност за биовласт. Лав Гумиљов у књизи „Етногенеза и биосфера Земље“ представља идеју да пасионирани појединци и мањина, изазивају социјалне потресе који стварају народе, па чак и цивилизације. Пасионирани појединац и посвећена мањина (а не већина) су извор напретка и опстанка човечанства, како кроз историју тако и данас. Стога, не треба обраћати пажњу на намештене изборе и борбу за власт, борбу за освајање већине. Спас је у светоназору мањине. А о надмоћи светоназора појединца и мањине, бавимо се у следећем прилогу на еСтварности.