Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 43. прилогу се бавимо пољопривредом дајући прегршт јавности мало познатих сазнања која привлаче мислеће људе. У претходном прилогу смо дали опис православне политичке економије. Сада, као у огледалу, приказујемо обрисе њене супротности – световне власти која уништава људе користећи новац. Приказ је потребан како бисмо умели да ценимо наше православље, јер је у њему излаз из предикцијске замке.
На сваком кораку при економским изборима, треба се питати, шта је наше православно? Православна економија ствара више људи. Појединачна имовина сваког од нас расте у складу са личним стварањем. Нема западног неограниченог присвајања туђег рада. Мера и испуњење саборности је кроз малу приватну својину. Православни излаз из свих економских проблема породице и пут ка богатству народа је саборност. Саборна је држава која служи сврси свог постојања, која је катехон. Саборан је СРБЗЕМ, којим се успоставља циклус „од њиве до трпезе“. Саборни су „приступни фондови српских интеграција“ бескаматне пољопривредне банке. Свега тога данас нема. Ми Срби се налазимо на страни зла а не добра, на страни западног ћифташког себичњаштва, а не народне саборности. То ваља освестити. Распознавање и одбацивање оног што није наше, подразумева познавање туђег.
Све западно садржи страх, безобзирност, конкуренцију. Наше је оно што позива на кооперацију, заједничарење, меру. Увек ваља погледати метафизичку страну ствари. Полазна истина је у постојању добра и зла. Економско функционисање зла је описано у књизи „Невидљива рука“ из 1985. године, Ралфа Еперсона, који документује да невидљива рука тржишта у „Богатству народа“ Адама Смита из 1776. године, јесте невидљива, али није случајност. Књига Адама Смита се узима као почетак савремене економске мисли – хрематистике. Синтеза знања о економији у задњих 400 година, од Вестфалског мира, показује да тржиштем не управља случајност већ да постоји утицај недобронамерне свести. „Случајност“ је лаж којом се жели постићи прихватање лошег као нормалног, на метафизичком нивоу, од стране физички поражених људи. Тек тада је наш пораз потпун. На нашим просторима о томе је писао политичар Момир Булатовић у књигама „Економија и демократија држати главу изнад“ и „Невидљиви ланци“.
Залагање за оснивање СРБЗЕМ – националног агро-кластера је усмерено на физичко и метафизичко ослобођење поражених. Држати главу изнад је кључни савет. Треба одбацити лаж да је лоше у ствари нормално. Зло није нормално. Нормални су радост и мир. Стихови групе Партибрејкерс су: „Тамо где је срце, тамо сија Сунце, тамо где је страх, тамо живи мрак“. У истом правцу је мисао: "Певајте и смејте се, јер то зла сила не подноси никако" – Старца Тадеја Витовничког, уз савет: „И не дај свој мир ни за шта на свету“.
Захтев Савеза пољопривредника Баната за сменом министра пољопривреде илуструје стално присутан немир којег се морамо ослободити. Треба нам целовита и трајна организација пољопривреде – национални агро-кластер, независан од тога ко је министар.
Ми, православци, свет видимо као једну целину, складну, мирну, у саборности. Супротна томе је западна свест немира у министарству пољопривреде од 5. октобра 2000. године. Западњаци у министарству питањима пољопривреде приступају из угла дељења и притисака да се унутрашњи односи делова стално мењају. А нема живота без мира. Фрагментација аграра је створена кроз систем субвенција који је уведен 2004. године, зарад некрополитике ЕУ. Нагли суноврат пољопривреде је почео 2004. године. Приступ пољопривреди као целини је услов постизања мира. Из православне политичке економије треба да извиру аграрне политике у Србији, јер она почива на хармонији, на правој мери. Такав је закон о задругама из 1898. године којим је озакоњена саборност народног капитализма, задружно акционарство.
Саборност се темељи на мери неприкосновене приватне својине.
Концепт Ксенофонтовог домостроја, преведен на латински речју економија, има своја три различита облика у данашњем свету – економију, хрематистику и каталаксију.
Економија (хришћанска привреда) као управљање домаћинством у условима ограничених ресурса на корист Богу и свим људима, подразумева не пуку саборност, окупљање људи на сабору као скупу, већ саборност као делатну веру, свакодневни рад на унапређењу заједничког иметка. Ћифте не могу стварати економију. Ћифта је реч презира према себичнима коју заборависмо?
Хрематистика као умеће богаћења, карактерише капитализам и усмерена је на корист појединцу, а не свим људима. Хрематистика је рад на повећању само свог иметка. Хрематистика одваја стварну и разменску вредност производа и поништава појам економије замењујући га логиком „невидљиве руке тржишта“. Од односа цене и квалитета заснованог на реалним трошковима, хрематистика прелази на произвољне више цене одређене понудом и тражњом које немају везе са реалним трошковима. Сви економски факултети у задњих 200 година, могу да се назову факултетима хрематистике, јер младе генерације усмеравају ка богаћењу, а не ка стварању. Све реформе које стижу из ЕУ за циљ имају да богати буду још богатији, а сиромашни још сиромашнији. Такво друштво има мању продуктивност, ефикасност и ефективност, јер маса људи није мотивисана да ради и ствара за богате. Друштво без мере, без равнотеже, је склоно паду.
Каталаксија као замена за економију значи просту „размену производа“ и ништа више. У 19. веку, када се академска јавност опредељивала којом речи да крсти Ксенофонтов домострој, постојала је јака критика појма економија и предлагала се употреба речи каталаксија. Присуство људске свести у појму економије као управљања домаћинством је био проблем. Каталаксија одбацује свест и план као управљаче економијом и отуда потиче непријатељски антихришћански став према „планској економији“. У данас настајућој каталаксији је неважна и стварна и разменска вредност производа. Физички новац нестаје замењен електронским новцем као средством контроле које нема везе са било каквом вредношћу већ са доступношћу виртуелним дигиталним платформама. Закључујемо да је каталаксија дигитални електронски логор дубоке државе, како је назива Владимир Путин. Невидљива рука Адама Смита је прекрштена у дигиталну „случајну и неутралну“ вештачку интелигенцију. Циљ дигиталне невидљиве руке је уништење приватне својине, породице и државе. Нестанак Србије се спроводи. Све власти од 5. октобра 2000. године до данас су део некрополитике дубоке државе.
Шта су предикције? Актуелне предикције су три дистопијска романа. Подела човечанства која се заступа од стране дубоке државе је идентична са романима: „Хелстромов мравињак“ Френка Херберта, „Времеплов“ Херберта Велса и „Сат Бика“ Ивана Јефремова. Исто говори и филм „Гатака“ из 1997. године. Концепт „златне милијарде“ већ постоји у стварности јер око 750 милиона људи припада англосаксонском свету који је „изузетан“ и изнад нас „поражених и нижих“. Стихови песме „Битва с дураками“, из 1989. године, руске рок групе „Машина времени“ (Времеплов) описује какав став треба имати према дубокој држави. Антрополошки прелаз из 2018. године је актуелни сценарио будућности који заступа секта најбогатијих на свету, а подразумева настанак два пола светске популације. Виша раса живи у еколошки чистим зонама са животним веком од 120-140 година старости, а нижа раса живи упола краће и биолошки и психолошки се разликује од више. Каталаксија са електронским новцем је намењена нижој раси. У сва три наведена романа се описује друштво са нижом и вишом расом људи. Испоставља се да је залагање за дигитализацију данас – залагање за савремени расизам. Нови албум Николе Чутурила „Аналогна раса“ се промовише 23. 11. 2024. године у Новом Саду, говорећи из свог угла ово што истичемо.
Како смо историјски стигли до каталаксије? Економија и хрематистика су сакупљачке активности у смислу стварања залиха и то им је једино заједничко. Разлика економије и хрематистике су мера и садржај сакупљања. Појам хрематистике је увео Аристотел у 4. веку пре нове ере.
Хрематистика је сакупљање залиха преко нивоа нормалних потреба. Постоје две врсте залиха: материјалне и новчане. Материјалне залихе траже простор, трошкове одржавања, оне пропадају и могу бити оштећене или уништене. Хрематистика као стварање материјалних залиха је отежана трошковима. Све то не важи за новац. Виши облик хрематистике, сакупљање залиха новца је неограничен и доводи до ирационалног понашања без мере - каталаксије.
По критеријуму две хрематистике: материјалне и новчане, капитализам се дели на индустријску и постиндустријску епоху – индустријски развој материјалне основе живота, али затим и застрањивање у банкарско стварање новца новцем. Хрематистика не задовољава истинске потребе за производима и услугама. Она је наука похлепе, што је уочио Аристотел. Од тог вируса лек је стварање бескаматне Пољопривредне банке Србије. Бескаматне банке постоје у исламском, римокатоличком, протестантском па и у православном свету, али дубоком државом поробљена јавност о њима не зна ништа.
Уместо да новац служи привреди као у индустријској епохи капитализма, данас у постиндустријском капитализму привреда служи новцу. Хрематистика и каталаксија су непријатељи економије, онемогућавају је. Кретање од економије преко хрематистике ка дигиталној каталаксији има своја три историјска отелотворења.
Прво је ФЕД као приватна централна банка САД, основана 21. 12. 1912. године, која је на 20 година добила „у најам“ машине за штампање долара 23. 12. 1913. године, што је остало тако до данас.
Друго је стицање права да приватна валута – долар, постане светски новац у ком се чувају девизне резерве свих држава света од споразума у Бретонвудсу, јула 1944. године.
Трећи је дигитална трансформација готовине као опипљивог новца у електронски новац уз помоћ CBDC - Central Bank Digital Currency (Централна банка дигиталних валута) која у пракси постаје „централна дигитална банка свих централних банака света“. Више од 100 централних банака већ раде у систему CBDC, па је реално да и Народна банка Србије ради у систему CBDC као поробљена. Зашто би Србија имала монетарну сувереност ако је немају Сједињене Америчке Државе?
У Пакту за будућност донетом на Генералној скупштини УН, 22. септембра 2024. године предвиђено је овлашћивање CBDC - да контролише све финансијске трансакције у целом свету, независно од суверенитета држава и њихових монетарних система. За пакт је гласало 130 земаља, а против је било 7, међу којима су Русија, Белорусија, Сирија и Иран. Закључак је да је успостављање система електронског новца легализовано и представља корак из хрематистике у каталаксију. Подлога за крипто електронски новац је карбонски отисак формулисан у УН, споразумом из Кјота 1996. године. Процес траје три деценије. Опасна идеја најмоћнијих људи света је да треба опорезовати дисање ваздуха због „штетног угљен-диоксида“. Ваздух би из бесплатног неекономског да претворе у економско добро. Вештачко месо и петнаестоминутни градови су намењени за нижу расу, карбонски зелени пасоши су за фабрике, хотеле, предузећа и радње ниже расе, итд.
Има ли начина за отпор безумљу? Шта нам је чинити? Мисао Абрахама Линколна да „неке људе можете обмањивати цело време, све људе можете обмањивати неко време, али све људе не можете обмањивати цело време“ – је став којим се искључује могућност настанка каталаксије. Измишљање и лагање је узалудно. Оно је само за романе и филмове. Битно је „назрети, прозрети и презрети“ како каже парафразирани стих Бранка Миљковића, без обзира да ли обману подмеће ММФ, УН или ЕУ или било која наднационална структура у власти дубоке државе. Треба држати главу изнад, као у Аустрији, где се у устав уноси уставно право на физички новац – готовину. Без искључиво дигиталног новца каталаксија је немогућа. Побуна је део спаса, али не само физичка. Данас, и још дуго, биће довољна духовна побуна, а то је веровање у виши поредак у универзуму, у Бога, православље, домаћу пољопривредну традицију, ПРИЗАД или СРБЗЕМ, бескаматно банкарство, задругарство народног капитализма, саборност.
Мисао Јована Дучића је да се верујући људи препознају по оптимизму.