Дејан Комненовић, дипл. економиста
Интерес просечног Србина је могући продужетак живота за четвртину - то је тема 17. прилога о пољопривреди са две историјске промене структуре исхране: прошлој и будућој.
Реч је о историјском току дугог трајања који се тиче хране. Руси су под утицајем српског царства, као старијег, преузели обичаје и законоправило Срба, а Срби су након Петра Великог преузели јулијански календар и гајење пшенице и кукуруза. Пет указа Петра Великог од 20. октобра 1714. године је променило судбину наших народа. Пети указ се тицао забране гајења амаранта и других дотадашњих житарица какве су просо и хељда, са циљем замене пшеницом и кукурузом. За промену свести историјским током, који траје задњих 310 година, пример је проја. Проја је хлеб од проса, а не кукуруза. Кукуруз је заменио место са просом након Петра Великог.
Да ли је у данашњој Србији могућ повратак на употребу амаранта у исхрани?
Држава Србија субвенционише производњу пшенице сниженом ценом семена, горива и ђубрива. Пшеницом се обично засеје 550 до 700 хиљада хектара, а род варира од 2 до 3,5 милиона тона. За домаће потребе је довољно око 1,5 милиона тона, док је остатак намењен извозу и робним резервама.
Приноси су данас између 4,5 и 5 тона по хектару у равницама, а за трећину мањи на брдима јужно од Саве и Дунава. Без обнове гајења житарица на брдима неће бити обнове пољопривреде. Просечни приноси од десет тона пшенице по хектару су супротни нашим националним интересима. Жита треба вратити на брда. У структури производње свих жита, пшеница чини више од 40 одсто. Као и у свету и код нас трговина пшеницом је већа од трговине свим осталим житарицама заједно. Поента је да би са само 100 хиљада хектара под амарантом вредност производње житарица у Србији почела да се мери у милијардама евра.
Зрна амаранта не садрже глутен који представља основни узрок гојазности и појаве дијабета. Пшеница садржи глутен који изазива метаболичке проблеме и алергије код два од три човека на планети. Целијакија је болест коју изазива глутен.
Принос зрна амаранта по хектару достиже пет тона уз наводњавање. Принос амарантовог уља из зрна амаранта је око четири одсто. Уље амаранта обнавља ендотеле у крвним судовима. Обнављајуће дејство на ендотеле има сквален кога у амарантовом уљу има око шест до седам одсто. Наклијавањем се достиже и 20 одсто. Сквала значи ајкула, на латинском. У јетри ајкуле сквалена има један до један и по одсто. Много се мање сквалена добија из лова на ајкуле .
Сквален чини 12-15 одсто коже у организму човека. Његова употреба обнавља опне унутрашњих органа. Смањује ризик од можданог или срчаног удара. Сквален има један невезан атом водоника и из воде или ваздуха везује атоме кисеоника испољавајући антиоксидативно дејство у телу. Оксигенација коју у телу човека постиже сквален је слична оксигенацији у хипербаричној комори. Кисеоник у крви, захваљујући сквалену, зауставља упале чиме снижава ниво холестерола и спречава појаву ћелија рака.
У Украјини је марта 2015. године започето формирање кластера произвођача и прерађивача амаранта који су у шестој години свога рада имали бизнис план са 100 хиљада хектара и достизање промета од три милијарде евра. Србија годишње извезе преко милион тона пшенице. Цена тоне на берзи је тренутно око 162 евра по тони (19 динара за килограм). Милион тона вреди 162 милиона евра. То илуструје приход од извоза са 600 или 700 хиљада хектара пшенице. А са амарантом на само 100 хиљада хектара је могућ приход од три милијарде евра. У Америци постоји институт за амарант Роберта Родејла . Цена литра уља амаранта је 2019. године у САД била 2.500 долара, у Француској 1.600 евра. Практично и у ратарству се преко амаранта може достићи оних 30 хиљада евра прихода са хектара о којима смо наводили изјаву професора Витомира Видовића о воћарству, где су власници плантажа уједно и власници малопродаја.
У случају формирања бескаматне пољопривредне банке и Србија би могла да има свој институт за амарант као врх вертикалне интеграције репро ланца.
Амарант расте у висину колико и кукуруз али има за 50 одсто више зелене масе. Као и детелина везује азот и повећава количину азота у ораници. Подноси сушу, јер упија росу преко листа. Спада у четврту класу биљака по висини транспирације воде из ваздуха - биљке које опстају и у пустињи. Има више протеина у зеленој маси од детелине. Проблем је цеђење зрна због тврдоће. Слично је детелини по величини али знатно тврђе. При цеђењу уље мора да буде што краће у додиру са ваздухом или у вакууму јер сквален везује кисеоник из ваздуха и губи квалитет.
Уско грло у производњи је специфична механизација и физички рад јер нема употребе хербицида као код кукуруза већ је производња органска. Амарант је врста штира. Вегетативна сезона је 70 -120 дана, а период жетве до октобра. Припада врсти лековитих биљака - А. hipochondriacus. Амарант расте до 2,5 м висине и незахтеван је према агрофону (коренов систем иде до седам метара у дубину).
Лично сам гајио амарант три године.