Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 35. прилогу о моделу организовања пољопривреде Србије описујемо главни узрок слома села и пољопривреде а то је борба свести – ноомахија, како је назива руски филозоф Александар Дугин на јутјуб каналу - НООМАХИЯ.
Оригиналан и другачији приступ пољопривреди је из угла филозофије. Уколико желите да сазнате из које свести, из које памети, потичу решења која доноси актуелно министарство пољопривреде, имаћете прилику да то прочитате у наредна три чланка на порталу еСтварност.
До сада у серијалу описасмо да није проблем производња, већ финансије и тржиште „од њиве до трпезе“, описасмо делове годишњег извештаја министарства, описасмо да је православна бескаматна банка могућа и шта нам све ради историјски ток дугог трајања вођен од стране секте богатих, описасмо случајеве појединачних делатности у пољопривреди – у сточарству, ратарству, повртарству, воћарству. Следи да се позабавимо оним главним, а то је свест људи.
Наопака свест води Србију у нестанак, а не само пољопривреду. Наопака памет је извор проблема.
Повод за увид у борбу свести је и стратегија развоја пољопривреде 2024 – 2034. професорке Економског факултета у Новом Саду и председнице Друштва аграрних економиста Србије Татјане Папић Бранков, по најавама писана у духу пребацивања моћи и одговорности за развој пољопривреде са државе на пољопривреднике. То је типично за декадентни концепт свести. Држава се не меша у свој посао од 5. октобра 2000. године.
У наредна три прилога о пољопривреди на еСтварности ће бити речи у којој памети је наш народ и зашто исмева оно што му је од највеће користи или презире сопствену традицију, а грли, следи и кличе свести која га води у пропаст. Држављани Србије су незаинтересовани и пасивни или наопаки, због паганског концепта свести којим су окупирани кроз ТВ програме.
Александар Дугин је посветио значајан број својих јавних предавања ноомахији – борби свести или народски речено: борби памети.
Три врсте свести Дугин назива култом Аполона, култом Диониса и култом Кибеле.
То су три односа између духа и тела, три начина живљења.
Свест Аполона је оно најбоље у сваком човеку или народу, а подразумева да је дух изнад телесног и материјалног. Памет Диониса је данас најчешћа и подразумева да су и дух и тело у једном, сада и овде, те да нема ничег после смрти. Памет Кибеле је онај концепт свести који негира постојање духа и тврди да тело треба изједначити са свом осталом материјом – спојити човека и машине, подразумева потпуну слепоћу духа – уздигнуту слепоћу на ниво закона, данас важећих закона.
Ова три концепта свести се могу посматрати као тас на ваги. Уколико је на левој страни ваге Аполонова свест као највеће добро, на средини ваге је свест Диониса, а на десном крају, без тежине или вредности је свест Кибеле (која влада данашњом Србијом).
У сваком човеку и народу и у свачијој души је стална у свим временима борба добра и зла односно борба свести Аполона, Диониса и Кибеле. Из тренутка у тренутак, превладава једна од ових памети – са својим плодовима по којима се препознаје. „Горки плодови“ је назив серије Синише Ковачевића којом се описују плодови свести Кибеле у којој смо.
Свест Аполона је створила Србе и Србију. Упрошћено речено, свест Аполона означава и окупља све најбоље у нашем народу, а то су за православце – Светосавље и Косовски завет, сви јунаци, свеци, легенде, митови, обичаји, правила и поредак који нас држи у оном што Бог воли. Свест Аполона је довела до тога да смо 1903. године имали највећи природни прираштај у Европи од просечно 5,7 деце по жени, али и до победа у балканским и оба светска рата. Свест Аполона је дала као плод закон о сеоским општинама из 1839. године, али и закон о задругама из 1898. године итд.
Било би нам боље када бисмо живели веру коју исповедамо, били ми светосавци или муслимани или римокатолици или протестанти. На жалост то не чинимо, јер нам државу води паганска свест Кибеле – секта богатих како је назива Емир Кустурица - „дубока држава“. Култ Кибеле је наметнут ТВ станицама као норма информисања, али и као систем закона у Народној скупштини.
Аполонска памет подразумева љубав као основни принцип - постојање Бога, постојање вере, постојање метафизичких неопипљивих вертикала какве су срећа, лепота, радост, доброта, мир, слобода, љубав, правда, нада, заједништво итд. Без ових неопипљивих вредности нема живота. Аполонска свест подразумева да љубав надвисује време и чини га не само споредним већ и неважним. Љубав повезује Бога и човека, овострано и онострано. Српски светоназор подразумева да постоји Света Србија, Небеска Србија и да нам треба изаћи пред Милоша и пред друге српске витезове „што сијају доклен Сунце грије“, како каже стих песме. У мишљењу Аполона, дух је изнад тела, породица и народ изнад личног, метафизичко изнад материјалног и све је једна целина.
„Чи` си ти мали !?“ – је оно питање којим се може изразити етичка целина заједнице, где о моралу и васпитању младих, брину и комшије и читава заједница. У светоназору Аполона држава служи Богу и народу и постоји поредак – Бог на Небу, монарх у држави, отац у породици. Кроз послушање, пост и молитву се постаје слободан односно господин, у правом значењу те речи, која подразумева слободу владања самим собом.
Свешћу људи владају медији оковани у свест Кибеле. Самосвојних људи је мало.
Док је Србима доминирала свест Аполона, Срби су расли као народ, а Србија јачала као држава. Држава се понашала у духу служења Богу и народу. Није прала руке и од Бога и од народа како то данас чини избегавајући да спроведе адекватан ниво државне интервенције.
Да би се поново дешавао раст, експанзија као основна особина живота, потребно је вратити се вредностима које илуструју две мисли Ф. М. Достојевског : „Бесмртан сам. Моја бесмртност је нужна једном чињеницом да Бог неће хтети да заувек угаси пламен љубави који се запалио за њега у мом срцу “ и „Христос је знао да човек не може да живи само од хлеба. Ако нема духовног живота, ако нема идеала лепоте, човек ће да тугује, умреће, полудеће, убиће се или ће се препустити паганским сањарима.“
Аполонској свести припада наше залагање за оснивање у Србији бескаматне пољопривредне банке, СРБЗЕМ националног агро-кластера и за најмоћнију пољопривреду на Балкану.