Дејан Комненовић, дипломирани економиста
У 47. прилогу о пољопривреди тема је анализа чињенице да уложени динар у пољопривреду доноси раст БДП-а за око пет динара.
Доказ је дао економиста Мајнард Кејнз пре једног века. Највећа шанса за раст националне економије је улагање у пољопривреду. Али...
„Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха“ – речи су Иве Андрића, које илуструју одустајање Срба од управљања сопственом државом. Тачна је мисао да смо 45 година живели у једноумљу, живимо 35 година у малоумљу, где нам Вашингтон каже како да живимо, а чиповано безумље намеће као решење. Наспрам безумљу, привредни мултипликатор је елементарна ствар управљања. Прелаз из отвореног у затворени систем управљања подразумева формирање бескаматне пољопривредне банке која би обезбедила профитабилност. Конкурентност пољопривреде је у сфери политике и независности од запада.
Српска пољопривреда може самостално да постане конкурентнија од европске, јер репродуктивни ланци пољопривредних газдинстава унутар ЕУ нису ни консолидовани, ни вертикално интегрисани „од њиве до трпезе“. О дугорочном тренду говори „Зелени папир“ (Green paper) и извештај Европске комисије од 27. јула 1988. године, под називом „Будућност сеоских заједница“ (The future of rural society). ЕУ нема намеру да очува сеоска друштва на свом простору већ систематски деградира и смањује величину сеоских заједница. Исто то раде и у Србији. Нама није место у таквој ЕУ.
Услов за опстанак села Србије је СРБЗЕМ национални агро кластер. СРБЗЕМ је финансијска интеграција задружним акцијама читавог задружног сектора. Задружни покрет је и до сада био затворен за непољопривредна правна лица и странце. Тако треба и да остане. Нису нам потребни страни кредити, већ државно улагање у бескаматну банку са петоструким утицајем на раст БДП-а. Производња хране за унутрашње тржиште је модел успешног раста. И у дубини аутономног економског раста Кине стоји привредни мултипликатор. Пољопривреда је кључ кинеског економског чуда. При успостављању СРБЗЕМ-а су корисне табеле кластер процеса из докторске дисертације професора Слободана Мораче „Развој општег модела успостављања и развоја индустријских кластера“ из 2010. године.
Описаћемо „прављење пет динара од једног“. Гранична склоност потрошњи – МПЦ (Marginal Propensity to Consume) показује колики део додатне зараде особе уобичајено троше. У Србији је то око 80 одсто. Ако се повећа јавна потрошња за 1.000 евра, а појединац који је добио тих 1.000 евра потроши 800 на куповину, гранична склоност потрошњи је 80 одсто (800/1.000). Што је овај проценат већи, позитиван ефекат мултипликатора је већи.
Формула привредног мултипликатора је: М=1/(1-МПЦ) а промена укупне потрошње привреде (БДП)= мултипликатор x почетна потрошња.
Мултипликатор=1/(1-0.8)=1/(0.2)=5, а раст БДП-а=5х1.000=5.000.
Исти ефекат утиче и другим путем, кроз понуду, преко раста реализације готових производа и инвестиције у основна и обртна средства, а има назив: привредни акцелератор. Позитиван ефекат оба феномена зависи од еластичности понуде и тражње. Анализу еластичности понуде и тражње по производима обављају аналитичка одељења било које постојеће бескаматне банке у свету.
Аналитичка одељења СРБЗЕМ бескаматне банке својим управљањем омогућавају да стратешки задатак буде 60 милијарди евра БДП-а пољопривреде. То се задњих деценија у бројним анализама узимало као идеал. Просечан приход који се остварује са хектара пољопривредног земљишта у Србији варира око 1.000 евра. У Холандији је тај износ 37.000 евра. Приватни малопродајни ланци који производе храну на својим имањима у Србији данас постижу приход са хектара од 30 хиљада евра. Ове разлике примарно нису последица технологије производње већ тржишта и финансија као делова бизниса. Те недостајуће пословне делове просечном пољопривреднику у Србији би требало да донесе СРБЗЕМ. Ваља очекивати да просечно мало пољопривредно газдинство у условима СРБЗЕМ-а има преко 100 хиљада евра годишњи приход. БДП аграра би могао да достигне 155 милијарди евра уколико достигнемо параметре ефикасности Холандије. Светско тржиште хране ће расти, посебно у Африци. Статистички тренд говори да ће Нигерија кроз 25 година превазићи број становника САД-а, јер ће до краја века имати милијарду људи. Слично је са Етиопијом и Египтом. Каиро је мегаполис двоструко већи од Москве.
Тачан је коментар представника власти, који каже да анализирамо модел који им није конкуренција, већ алтернатива. Конкуренти у уништавању аграра су прозападна власт и опозиција.
Доказ да је иницијално инвестирање државе у пољопривредну банку могуће је акција Привилеговане аграрне банке од 1. јуна 1931. године.