Дејан Комненовић дипл. економиста

У 4. прилогу пишемо о прелиминарни пописним подацима, објављеним 30. јануара. Статистика показује да пољопривредна производња у Србији има пад од најмање 20 одсто у периоду 2012 – 2023. године, док је стратегијом развоја 2014 – 2024. планиран, ни на чему заснован, раст од 9,19 одсто. Истовремено, бројни «стручњаци» афирмишу пописне обмане и причају о расту пољопривреде од 0,45 одсто као дугорочном тренду.

Пописом пољопривреде се озбиљно манипулише и скрива пад пољопривредне производње за најмање петину, у времену ЕУ смутње у Србији. Прикривање стварног стања у пољопривреди и одлагање објављивања пописних података из децембра 2023. године до краја 2025. године, дакле за период од још пуне две године, довољно говори о катастрофалном стању добијеном пописом, и које прикрива Републички завод за статистику по налогу врха власти.

У прилог тврдњи да је реч о сакривању катастрофалног стања, следи поређење пописних података 2023. године, не са пописним подацима пољопривреде из 2012. године, већ из анкете спроведене 2018. године, а што је све написано у пописним документима од 30. јанура. Пад од по 15 одсто, или 20 одсто, или 30 одсто, у односу на стање из 2018. године, према подацима за пет година (2018 – 2023) говори о томе да је стање на релацији 2012 – 2023. година, за свих 11 година, очигледно превише лоше да би се показало јавности. Част и брука живе довијека – како написа Његош. А брука је очигледно превелика по питању пољопривреде.

Главна особина живота је експанзија, раст. То што имамо пропаст пољопривреде у Србији је доказ да је државна интервенција недовољна или недобронамерна. Државна интервенција не може бити у складу са ЕУ захтевима и стандардима већ са потребама српских пољопривредника. Неопходне су институције. И то институције које би делиле приход и профит, па дакле и судбину са пољопривредом. Пропаст и изумирање се само на тај начин могу зауставити. Државна институција задужена за живот пољопривреде мора, и то буквално, да дели судбину са пољопривредницима, мора да живи од прихода из пољопривреде. Зато би та институција требало да буде бескаматна банка – банка која живи од профита, а не од камате. Тако бисмо дошли до ефективног и ефикасног управљања пољопривредом на националном нивоу из угла веће активне државне интервенције као хитне.

Уколико се формира бескаматна пољопривредна банка подаци потребни за управљање пољопривредом би се пратили на дневном нивоу од стране портфолио менаџера банке. Њихове плате и опстанак банке зависили би од профита пољопривредника Србије у сваком тренутку. Таква банка не би живела од камата као пасивног прихода коме није важно какво је стварно стање у производњи сваког тренутка, сваког сата, сваког дана. Бескаматна банка би делила судбину српских сељака делећи приход и профит са њима а то је суштинска мера – која мења укупно понашање, па и понашање око праћења пописних података. Бескаматна банка мора да има попис не само производних, већ и свих тржишних и свих финансијских података релевантних за опстанак, живот и успех.

Актуелни попис пољопривреде из децембра 2023. године не даје пописне информације из области тржишта и финансија. А како без њих опстати? Због изостављања активних података пољопривреда и пропада. Док село гори, баба се чешља. Пасивност и немешање у лоше токове, ма колико они били катастрофални је срж неолибералне политике ДС, СПС и СНС од 5. октобра 2000. године. Не мисле и не желе да спасу никог у пољопривреди. Иза овог ЕУ пописа пољопривреде је требало да уследи писање стратегије развоја пољопривреде 2024 – 2034. или 2040. Због каматног, пасивног приступа животу, неолибералног немешања у свој посао, пропаст ће се наставити као и присуство јавних неистина у документима.

Потребна нам је промена! Нужна је нова структура пољопривреде – нове институције. У структури са СРБЗЕМ-ом и бескаматном банком, основни параметар развоја су – приходи и профити пољопривредних газдинстава. То није фиктивна стопа раста БДП! Чему попис и стратегија развоја ако постоје само губици и само пад прихода породичних газдинстава? Садашње западно каматно СНС+СПС+ДС банкарство не интересује профит и приход пољопривредних породичних газдинстава, њихов опстанак, живот и раст. Зато Србија данас остаје без пољопривреде и домаће хране. Стање недовољне државне интервенције и непостојања активних државних институција потребно је превазићи што пре. Период до краја 2025. године, као период објављивања пописних података, је за успостављање бескаматне Пољопривредне банке Србије – предугачак.

Налазимо се у амбису, у слободном паду. Нужно је реаговати одмах. Потребне су структурне промене одмах, пре писања било какве стратегије развоја, пре коначног објављивања пописних података 2025, које се намерно избегава и пролонгира на две године. Будући раст пољопривредне производње нужно је заснивати на институцији бескаматне пољопривредне банке и институцији СРБЗЕМ-а (о чему на порталу Е СТВАРНОСТ имате бројне текстове), са целовитим репро-ланцима од њиве до трпезе у власништву примарних произвођача и друштвеном уређењу народног капитализма са задружним акцијама, чији назив, народни капитализам је дао Свети Николај Српски, пре једног века. То су стварне основе раста и живота. Сакривање катастрофе од стране Републичког завода за статистику са тим нема везе.