Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 66. прилогу о алтернативном и адекватном моделу пољопривреде анализирамо права и слободе човека као традиционалне вредности државне идеологије коју ће Србија добити.
Модел пољопривреде који описујемо је алтернативан западном моделу друштва; тежи научном, целовитом, уопштенијем од животног искуства. Све несреће Србије у задњем веку потичу из злоупотребе и неправилног тумачења знања из којег су настале штетне државне идеологије.
У свом програмском говору на Валдајском форуму, 27. октобра 2022. године, руски председник Владимир Путин је изнео следећи став: „Директна претња политичком, економском и идеолошком монополу Запада је појављивање у свету алтернативних друштвених модела. Уверен сам да истинска демократија у мултиполарном свету пре свега претпоставља могућност да било који народ, желим ово да нагласим – свако друштво, свака цивилизација изабере свој пут, свој друштвено-политички систем.“
Модел са бескаматном пољопривредном банком који заступамо је адекватан, јер полази од постојања српске културе и духовности и не заснива се на универзалним биолошким и материјалним елементима велике натуралистичке приче Запада. У претходном прилогу смо описали да модел Западног друштва не излази на ниво културе и цивилизације, јер култура почиње са ограничавањем слободе, са знањем да има Бога. Постхумани либерални Запад негира да има Бога, зато скрива од људи целовито знање, зато лишава човека достојанства.
Светоназор као прво и најважније средство управљања државом је субјективно, док је идеологија објективна и подразумева доношење прописа, закона, устава итд. Идеологију треба посматрати кроз три нивоа живљења: физички, друштвени и духовни, које је први описао психолог Вилијем Џејмс средином 19. века. Психологија је примењена филозофија, која са социологијом, антропологијом, теологијом, гради стално мењајући светоназор човека. Западни модел друштва не функционише у тим координатама већ људе држи без целине знања о стварности. Само тако се може наметати екстремизам – либерални на једној и комунистички на другој страни.
Ово је питање парадигме: да ли би при изградњи државе требало давати приоритет правима и слободама човека, суверенитету појединца, или дати приоритет суверенитету државе?
Најисправнији одговор је средњи, ни једно, ни друго, ни Западни либерални постхуманизам, ни кинески комунизам, односно индијски систем касти. Руска КДБ као целовито конзервативно знање, уклања могућност манипулације људима ускраћивањем знања и спречава настајање екстремних односа унутар државе по питању права и слобода човека.
Традиционална идеологија нас ослобађа и Западних и комунистичких екстрема. Реч је о трећем путу, средњој идеологији – конзервативизму. Либерализам тражи неограничена права и слободе човека, какви воде у постхумани демографски колапс Запада а, супротно, пропали комунизам тражи одрицање човека од права и слобода зарад интереса државе – класе. Традиционална морална и духовна идеологија нас је одржала као народ кроз векове и у њој нема екстрема.
Традиционалне вредности су створиле српско друштво, а не западне или комунистичке.
Традиција (од латинског traditio - преношење; легенда) је део културног наслеђа друштва, које се преноси са генерације на генерацију, изражава у духовним и моралним нормама, погледу на свет, обичајима, правилима понашања, ставовима и естетским укусима.
Описујемо четири принципа конзервативизма: култура, конкретност, поступност и достојанство.
Принцип културе почиње са знањем за Бога. Конзервативизам не прихвата универзалност права и слобода човека већ негује принцип конкретности, прилагођавање прописа природи ствари и ситуације. Конзервативизам је отклон од просветитељских идеологија, што су и либерализам и комунизам. Конзервативизам негује слободе и права човека као одговорношћу, српским чојством ограничене. Либерализам Џона Лока, родоначелника идеологије, се завршава у његовом акционарству у компанији за трговање робовима из Африке. Нема ту од либерализма ни “л”. Принцип достојанства је квалитет достизања Божијег подобија. (Књига Постања (1, 26)). Достојанства нас лишава постхуманизам Запада. Принцип поступности подразумева поштовање слободе и идеолошког вође и грађана. Принцип поступности подразумева управљање информационим пољем и чекање да субјективни светоназор сазри без икаквих револуција, сломова, прекида и нестабилности у развоју. Природа се никада не развија кроз дисконтинуитет.
Ево илустрације за логику конзервативног принципа конкретности. Права и слободе човека у Србији треба допунити једним посебним скупом прописа о правима и слободама човека. У Кини нема избора као код нас, нема демократије већ влада меритократија. То је тако неколико хиљада година. Меритократију треба увести и у Србију, увођењем лиценци за бављење политиком. Сваки занат, свака струка тражи неку школу, факултет, диплому, стручни испит, искуство, вештину, а само у политику може свако. За политичара, за бављење "занатом", нема услова у виду диплома, испита, знања, искуства. Дивља „права и слободе“ политичара треба зауздати, јер угрожавају права и слободе других људи. То се лечи конзервативним принципом конкретности. Згражавају се Западни либерали над увођењем овакве "кинеске демократије" у Србију, а ево шта каже наш највећи комедиограф на ту тему: „Лакше је бити министар него берберин. Берберин, прво, мора знати бријати, а друго, мора пазити да неког не посече, а министар не мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив." – Бранислав Нушић.
Морају и политичари да прођу неку школу и полажу неки државни испит, добију лиценцу за рад. Не може свако да управља општином, јавним предузећем, градом, покрајином, министарством или државом. Тек тада ће права и слободе човека постати вредност државне идеологије.
Идеологија Владимира Путина је средњи пут – конзервативизам.