Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 25. прилогу о пољопривреди недељом скрећемо пажњу на потребу враћања профита и капитала у пољопривреду. Оснивањем бескаматне Пољопривредне банке Србије – профит ће заменити камату у финансирању раста и развоја пољопривреде. То мења све.
Србија данас сваки трећи залогај једе из увоза јер је одбацила своју традицију у организованој производњи хране. Данашњи Закон о задругама намеће непрофитабилност, што је безуман став унет по иницијативи "дубоке државе". "Златна милијарда" се може остварити само тамо где нема хране, нема села и пољопривреде.
Затирање српског села и пољопривреде се може зауставити враћањем профита и капитала у задругарство. Задруге су биле друштва капитала у Србији пре Другог светског рата. Прочитајте наслов дела закона из 1898. године.
Сврха сваког привредног субјекта је повећање богатства власника.
Тамо где се уклони сврха постојања - нормално је да следи пропаст.
И тако је задњих 80 година. Србија је окупирана безумљем сатаниста. Петокрака је пентаграм.
Немар према пољопривреди се види и из третмана пољопривреде општим законом о свим задругама. Пољопривреда је потпуно посебна привредна делатност и огромно је незнање или зла намера када се не третира посебно и у правном систему.
Скрећемо пажњу на то да је нови закон, којим бисмо се вратили на традиције из 1898. године, нужно правилно назвати – Закон о пољопривредним задругама. Тако, правилно, је покушано да буде назван и савезни закон из 2002. године.
У „теореми паукове мреже“ из 1934. године, економиста Николас Калдор је микроекономским моделом доказао да робна пољопривредна производња мора да има одговарајући ниво државне интервенције иначе се претвара у натуралну – без држави неопходних робних вишкова.
Дуг период између инвестирања и бербе или жетве плодова постоји само у пољопривреди и уме да траје од неколико месеци до неколико година. Таква препрека у производњи не постоји у другим гранама привреде. Висок ниво трошкова у продајној цени, кварљивост производа, висок ниво укупних инвестиција у репродуктивни ланац, интензивност физичког рада... су само неки од преосталих разлога због којих држава мора да се стара о расту и развоју робне пољопривредне производње.
Или ћемо се вратити на традиције производње хране од пре Другог светског рата или ћемо нестати.