Дејан Комненовић, дипл. економиста
У 23. прилогу о пољопривреди бавимо се пшеницом из угла оснивања бескаматне пољопривредне банке уз коју би се сељак вратио у улогу власника и одлучиоца, након 80 година одузимања тог друштвеног статуса. Читав проблем затирања аграра се своди на понижени друштвени статус.
У овој седмици се одвија жетва пшенице. Мање је посејано за око 130 хиљада хектара, али је род бољи од прошлогодишњег по проценама статистичара.
Цена пшенице пада у Америци, а расте у Европи. Турска је забранила увоз пшенице до октобра и стога ће до тог тренутка откупне цене пшенице бити ниже на Балкану. Очекује се да ће залихе непродате пшенице у Србији порасти са 400 хиљада на милион тона. У Русији се процењује да је због суше током зиме, мразева и снега у мају, принос мањи за око 15 милиона тона. Двоцифрени процентуални пад производње пшенице се очекује и у Украјини. Мања понуда утиче на раст откупних цена у басену Црног мора али ће се то испољити тек на зиму, након јесење сетве.
Пшеница у светској трговини житарицама има удео који је већи од учешћа свих осталих жита заједно. Финансијски значај извоза пшенице није велики за Србију и значи 150 - 170 милиона евра прихода годишње.
Наш проблем је фрагментарна аграрна политика од данас до сутра, од ситуације до ситуације, од протеста до протеста. Протести око откупа пшенице, чија ће цена бити између 18 и 22 динара за килограм, ће уследити. Фрагментарно – продаја је одвојена од финансија, финансије од производње, а производња од продаје. Систем не постоји због ЕУ стандарда. Стратегија развоја је могућа, али ван оквира које нам намећу Давос и ЕУ.
У овом серијалу заступамо целовито решење за управљање пољопривредом.
„Све је већ написано само нема ко да чита“ је латинска изрека. Целовито економско решење за пољопривреду је дато пре 100 година, награђивано највишим светским научним наградама и само би га требало применити.
Притом ми као нација имамо традиционалне предности. Задругарство у Србији мора да се врати на период пре Другог светског рата, на задружне акције као израз богатства и профита сељака, а што је савезни нацрт закона о пољопривредним задругама предлагао 2002. године. Скрените пажњу министру на то приликом преговора.
Профитна пољопривредна банка би делила са ратарима ризике, трошкове и приходе „од њиве до трпезе“, додајући недостајуће знање из области продаје и финансија – повезујући фрагменте у целину. Принцип рада бескаматних банака је дељење профита у реалној привреди.
То министарство мора да понуди. Услов опстанка је промена ка профиту у пољопривреди - напуштање законом наметнуте непрофитности.
Тема преговора са министарством у свим делатностима требало би да буде оснивање бескаматне Пољопривредне банке Србије, са ексклузивним правом емитовања и трговања задружним акцијама. Актуелних 770 милиона евра инвестиција министарства у пољопривреду је већа сума од потребне за оснивање банке.
Задругарство нам је по актуелном закону о задругама непрофитно. Пољопривредна банка ће бити профитна и живети од профита на који би превела и читаву пољопривреду Србије – задругарство као њен организациони оквир.
Враћањем профита у пољопривреду и пшеница ће се вратити на брда централне Србије.