Дејан Комненовић дипломирани економиста
У 60. прилогу о алтернативном моделу агроекономије Србије, анализирамо монетарну независност. Политичка независност Србије се потире због монетарне зависности од ЕУ и евра. Пример су избори у Румунији од прошлог викенда.

За само 14 дана између првог и другог круга избора за председника Румуније, народ је „променио мишљење“ под утицајем пада курса домаће валуте којим је изазвана инфлација. Политички систем Румуније је рањив на безструктурно управљање светске банкарске олигархије. Таква је рањивост и Србије. Ми смо монетарна колонија ЕУ. Лек за то је српски инат.

Иницијатива за формирање бескаматне Пољопривредне банке Србије (која трећину свог капитала држи у злату) је уједно и иницијатива за замену евра или раније немачке марке као монетарне подлоге, златом. И задружне акције које ће емитовати Пољопривредна банка Србије, пожељно је да имају злато за подлогу вредности под одређеним условима. Најмање један рудник злата мора бити власништво Пољопривредне банке Србије. Злато се назива и Божијим новцем.

У овом серијалу смо описали методологију шест средстава управљања државом од којих је најважнији светоназор. Управљање се обавља кроз информационо поље јер је светоназор, лично субјективно објашњење света, агрегат, а не систем. Њиме се управља кроз образовање, медије и нове трендове. Информационо поље наводи људе да формирају мотивационо поље које је описао психолог Курт Левин, припадник „Комитета 300“, што је само један од бројних назива за оно што је Владимир Путин назвао дубоком државом. Битан елемент информационог поља је девизни курс. Његова информациона моћ је показана прошлог викенда у Румунији. Информационим пољем формирана хијерархија мотива у сваком човеку води у лично откривање циљева, смисла, формирање мишљења, ставова и светоназора, а да смо потпуно несвесни безструктурног информационог усмеравања. Пример је вештачка интелигенција која нам даје предлоге видеа за које смо можда заинтересовани на јутјубу и осталим друштвеним мрежама. О том управљању је реч. Све је кобајаги неутрално и случајно понуђена информација, а није.

Портал еСтварност овим серијалом попуњава информационо поље позитивним информацијама, добрим вестима, које значе да се може живети и онако како Бог воли.

Папирната новчаница Краљевине Србије од 50 динара у злату, штампана 1. марта 1886. године

Златни стандард онемогућава манипулисање девизним курсом у политичке сврхе. Златни стандард има предности и мане. Онемогућава инфлацију, јер нема новчаница без покрића у оптицају. Може бити потпун или делимичан. Може бити и лек. Четвртина новца у златном динару гарант је да у Србији неће бити уведен дигитални новац ЕУ. Банкари не могу да изазову пад домаће валуте између два изборна круга или чим на власт у Србији дође опција коју они не желе. Златни динар мора да буде део политичког програма родољубиве власти ако она жели да успе у борби са дубоком државом. Данас „Ротшилдов златни фиксинг“, после доручка и после ручка свакога дана, одређује произвољно курсеве свих националних валута у свету. Све је нестабилно у економији из тог разлога. А није било тако до Првог светског рата.

Златни стандард умањује увоз хране. Златни стандард, када нека земља има неравнотежу у платном билансу јер више увози него што извози, изазива да злато одлази у иностранство. Због мањка злата на домаћем тржишту новца, расту камате што повећава штедњу. Мање новца у оптицају изазива дефлацију. Дефлација изазива пад домаћих цена у односу на иностранство, што значи да се више исплати извоз домаћих производа него увоз страних. То подиже ценовну конкурентност домаће производње и води у уравнотежење платног биланса. Простор за манипулацију је сужен. Нема места за увознички лоби који позиционим рентама Србију пљачка задњих 40 година.

Златни стандард подразумева да рудници злата не могу бити продавани странцима. Ако производња злата не прати економски раст, то изазива дефлацију, пад цена снижава ниво производње и запослености. Рудници злата какви су Радан планина или Рогозна или планине око Мајданпека и Жагубице постали би исувише важни. Златни конвертибилни динар би зависио од тих рудника, али и свачији приход и плата.

У Србији је 1879. године искован први златник од 20 динара. Динар данас мора постати валута са поверењем и уклонити евро као монетарну подлогу. Све купопродаје већих вредности ћемо обрачунавати у златном динару. Тада неће бити могуће безструктурно утицање на рањиви политички и привредни систем какав имамо.

Латинска монетарна унија из 1865. године са Француском, Белгијом, Швајцарском и Италијом је ковала новац уједначеног стандарда од злата и сребра као новчане подлоге на шта се угледала и Србија, Грчка, Шпанија, Румунија, Шведска, Бугарска, Аргентина, Бразил, Перу и Чиле. Златни динар је имао чистоћу 90 одсто и 0,29 грама злата, а сребрни чистоћу од 83,5 одсто и 4,5 грама сребра. Ковнички паритет и девизни курс 1:1 европских валута се задржао до Првог светског рата. ФЕД – приватна централна банка САД, настала 21. 12. 1912. године, је урушила златни стандард, па и златни динар, ком се морамо вратити. Један од корака је формирање бескаматне Пољопривредне банке Србије.

Златни динар је делимично решење, али важан корак ка деколонизацији Србије.