Мирослав Живановић
У шестом наставку серијала посвећеног арађеловачким шибицарима пишемо о Жикули и Мурјану, а бележимо и сећања наших читалаца на Миду. И академик Владица Цветковић помињао подбукуљске шибицаре у «Политици».
Аранђеловачки шибицари су четири деценије (од 1960 до 2000) били један од знакова препознавања, саставни део паланачког фолклора и својеврсна туристичко-бањска понуда града под Букуљом.
У претходним текстовима на порталу «еСтварност» поменуто шибицарско језгро, које се испилио из „Баћановог јата“ (Предрага Баћана Радосављевића - Пинџе, из Венчана) сачињавали су: Гојко Баошић Чоче, Драган Поповић Брнгула и Спасоје Живановић Мида. Још неколико шибицара оставило је видљивији траг у овом коцкарском занату (преметању три шибице и целулитне куглице). Овде, пре свега, треба поменути: Живорада Марковића Жикулу, Милутина Лазаревића Мурјана, Јована Дамњањића Јоваша, Душана Радојчића Гусана, Михаила из Калањеваца, Славишу Плутона, Мила Циганина и Клемпу Ђорђевића. Међу шибицарима неко време се виђала и млада дама Милена Павловић.
Жикула шибицар-глумац
Живорад Марковић Жикула (1950) неколико година био је муљач у тиму. Имао је све особине расног пакера. При преметању три поклопца од шибице и заметања трага мићину, привлачио је пажњу и својеврсном глумом, уз оригиналан монолог. Тако је паралено играо две представе. Његовим пајтосима никако није било јасно како се „наивна цава“, упркос проиграном новцу, од срца смеје невештим покушајима Жикуле да нешто одглумата. Најчешће се уживљавао у улогу пијаног мешача. Бркао је неспретно рукама по кутијицама шибица, тобож откривајући где се крије мићин док му је залепљен за доњу усну догоревао опушак од цигарете (очигледан утицај каубојских филмова, популарних у том времену).
Наравно, цаве су се лепиле, чекајући тренутак да згазе поклопац ногом и лако дођу до новчаног плена. Међутим, када поклопац подигну, чека их изненађење. Већ упецани мићин, није био тамо где их је око упућивало. Испоставило се да је „пијани“ Жикула био присебнији него трезна цава!
Жикула је најчешће бацао шибице у тандему са Јовашом, који му је био навлакуша и заштита од агресивних „опасуљених цава“. Знао је и он да буде хумористички надахнут, покушавајући да опусти и олабави атмосферу како би скренуо пажњу потенцијалим жртвама и деконцентрисао их. Жикула је остао упамћен и по својим мантрама. Чудне и неразумљиве речи мотао је по устима као да је у молитвеном заносу попут слебденика неке секте.
Дуго година препуштен немилосрдним законима улице Жикула је оронулог здравља, без средстава за живот, последњих година збринут у установу „Мале пчелице“ у истоименом селу код Крагујевца, где се налази и данас.
Мурјан без коцкарског штофа
Милутин Лазаревић Мурјан (1940) родом из Мисаче је дуго био веран својим пајтосима. Умео је да се упицани и обуче ново одело (сако и панталоне на штрафте) одударајући од осталих шибицара својим изгледом. Жарко је желео да остави утисак пословног господина непознатим туристима. Међутим, већ у наредном тренутку, захваљујући својој неспретности и простим речима, изазивао је код бањских гостију, који су пиљили у три шибице као омађијани, смех до суза.
Углавном је у шибицарском тиму имао улогу навлакуше и чувара. Волео је да се, поред шибицарске, посвети и карташкој игри. Углавном је бацао карте у друштву Боре Павловића Ранилца, добро збринутог партизанског борца позамашне пензије. Најчешће је виђан у кафани код Боре Ранилца, у вили «Здравље», где је чекао да му се уз Бору придружи неко од сталних покерашких муштерија. Једно време је становао у комшилуку код Милунке, где је само ноћивао, да не би губио време ходајући ка свом свратишту. Није се ни овде прославио неком великом зарадом. Остао је упамћен као човек „штофаног одела“, али без коцкарског штофа.
Мурјан је првих дана по доласку у Аранђеловац из Мисаче, док се није снашао, безбрижно спавао на клупи у парку Буковичке бање, према Звездари, покривајући се новинама. Његовом чврстом сну нису сметали ни дрвена неудобна клупа, ни вриска младежи која је промицала путељком према сеновитим деловима парка.
Стални члан тима корпулентни Михаило из Калањеваца није имао неку значајну улогу у шибицарском тиму, осим што је отворених очију чувао поприште где је шпартала његова братија. Био је неупадљив, али је уливао страхопоштовање оних који би били спремни да се буне на шибицаре. Његова крупна појава брзо их је смиривала.Више је остао упамћен по томе што се обесио на гробљу, у родном селу.
Шибицарска дама Милена Павловић, према причи оних који су је познавали, знала је боље да се уклопи у захтевне услове шибицарења од неких колега. Виђали су је Аранђеловчани на сваком месту где су оперисали шибицари. Била је упорна гласно бранећи право својих ортака да сачувају свој „поштено зарађени“ новац.
А како су се шибицари односили према „поштено зарађеном“ новцу, на најбољи начин сведочи прича Слободана Грковића, пензионисаног професора философије, који је био школски друг Спасоју Живановићу Миди у аранђеловачкој ОШ „Светолик Ранковић“.
Мида сваки дан почињао од нуле
-Мида је припадао типу коцкара који су сваки дан почињали од нуле – сећа се Слободан Грковић и наставља: -Наиме, сећам се како је једног „берићетног лета“ напунио џепове новцем зарађеним на коцку. Позове Мида неколико његових пајтоса и мене, као школског друга, да части у кафани Србија у Сеничанима. За кратко време наш сто постао је мали за јело и пиће које је пристизало. Наровно, и друштво се увећавало. Следило је и наручивање песама код оркестра. И тако до раног јутра. Мида се испрси и све плати. Пошто сам морао да путујем за Београд, онако мамуран, пожурим на аутобуску станицу да ухватим превоз у 5 и 50 сати. Таман руком оборим кваку од врата буса да уђем, кад ме неко потапша по рамену. Мида! Пита ме да ли имам неки динар да му дам!?
-Мида није био неки шахиста, забележили смо Грковићево казивање. -Међутим, ако је требало да игра шах за паре, није презао да се упусти у игру са много бољима од себе. Једног лета на отвореном базену код «Аркада», заиграо је шах са рукометашем Кикијем, који је важио за много бољег играча. Кики је рачунао на сигурну зараду, док је Мида ћутао и играо. Како су партије за партијом одмицале, Мида је лагано добијао све нервознијег Кикија. Окупљени кибицери нису могли да поверују својим очима да Мида черупа рукометну звезду.
Неколико година касније се открило, да је Миду „инсипирисало“ присуство Милете, сјајног шахисте, који је седео недалеко од попришта шаховског двобоја и незаинтересовано решавао укрштеницу. Међутим, Милета је поред укрштенице у новинама имао нацртану шаховску таблу за решавање шаховских проблема. На њој је Миди неприметно означавао оловком потезе на табели. Интелигентни Мида је брзо укапирао шта му Милета сигнализира и побеђивао је Кикија. Врло жилава сорта. И када је на нули, сналази се да нешто заради - закључује Грковић.
Према сећању Спасоја Миде Живановића аранђеловачки шибицари су били активни од 1960. до 2000. године. У време највеће експанзије и полета шибицарења, у Аранђеловцу је радило шест-седам шибицарских група! Неки од мајстора ове игре долазили су у град под Букуљом из других крајева Србије. Било им је част да се опробају у граду који је пронео славу шибицарима.
Аранђеловачки академик добро памти шибицаре
Академик и професор Рударско-геолошког факултета у Београду Владица Цветковић, иначе Аранђеловчанин, писао је у листу Политика (22. марта 2017.године) о високом образовању у Србији под насловом «Шибицарење у високом школству»: „Имао сам десет година када сам у свом родном граду, у једном од најлепших паркова у Србији, први пут видео шибицаре на делу. Од тада нисам заборавио разлику између игара на срећу и преваре, a oва шибицарска превара, тога се одлично сећам, највише ме је изненадила својом отвореношћу. Наиме, ''жртви'' би увек било показано у којој се од три шибице кликер заиста налази, али би резултат увек био исти, онај који би се полакомио није имао никакву шансу. Да је реч о веома разрађеном систему у којем осим главног мајстора са шибицама има и других учесника сазнао сам тог истог дана, и то непосредно, када ми је један од тзв. кибицера рекао једно кратко и убедљиво: ''Бриши!'' и притом ударио још убедљивију чвргу због које вероватно све ово и памтим.
Не желим да кажем да је систем нашег високог образовања исто што и шибицарење, али не зато што ми многи не би опростили - то ме не занима - већ зато што то не би било тачно. Систем подвале с три кутије шибица и једним кликером много је и организованији и успешнији. Наше високо образовање заправо и нема одлике правог система какво је шибицарење, оно само личи на њега, а у ствари је само једна стихијска превара.»
Ако наш уважени суграђанин добро памти шибицаре и користи их у свом тексту као алегорију за добро организовану превару, онда не чуди да је ова несвакидашња дружина толико дуго жилаво опстајала и преживљавала сурова времена довијајући се како знају и умеју да нађу своје место под аранђеловачким сунцем.
(Крај серијала о шибицарима)
ШИБИЦАРСКЕ МАНТРЕ
Иза шибицара остало је и небројено мантри, лоше склепаних речи налик на песму. Овом приликом, подсећамо само на неке од њих. Док је мешао шибице, Мида је у заносу причао:
„Дара, Мара, Сара,
три сестре из Вуковара.“
„Један, два, три - важи,
Кугла се тражи“.
„Да сам школу учио,
Не би овде чучио.“
„Све се мале реке уливају у Дунав,
А Дунав у Црно море!»
(притом показујући рукама како улазе у његове џепове).
Цампи је обећавао:
«Ко нађе Мићу, добије фићу.
До милион плаћам ја,
Преко плаћа Београдска банка!»
Карикатура: Бранислав Паја Ненадовић
Да би се лакше споразумевали међу собом, шибицари су осмислили свој речник. Објашњења неколико речи из њиховог жаргона, добро ће доћи нашим читаоцима ради бољег поимања:
Шибицарење - врста коцкарске игре која се одвија на јавном прометном простору, тротоару, парку, аутобуској или железничкој станици или подземном простору (пролази, метрои, подвожњаци). Уз помоћ три шибице (заправо улошка од кутијице за шибице) у којој су смештена палидрвца за паљење (цигарета, ватре), које се преврну и постају поклопци и испод њих скрива целулитна куглица од папира за цигарете. Циљ је да лаковерног пролазника привуку да погоди испод ког поклопца се налази куглица. Ако погоди добија, ако не погоди губи (унапред договорену своту новца).
Шибицари - група која упражњава шибицарење и обмањује наивне и лаковерне људе.
Муљач, пакер или мешач - учесник у коцкарској игри који меша, премешта поклопце од шибица да сакрије од посматрачевих очију испод којег се налази целулитна куглица.
Мићин - целулоидна лоптица коју је потребно пронаћи испод једне од три поклопца за шибице.
Навлакач – симулант, учесник у игри који својим тобожњим погађањем и добијањем новца, побуђује, подстиче код посматрача потребу да се укључе у коцкарску игру и наводно лако зараде.
Пратња - заштита, стража, учесници у шибицарењу који контролишу да не буде инцидената и било каквих непријатних сцена у току коцкања.
Цава - наивни и лаковерни посматрач кога су шибицари уочили и циљају да га увуку у игру, примењујући опробане методе такозваног «навлачења».
Ватра!- упозорење да се појавило нежељено и по групу сумњиво лице, најчешће полицајац или неко ко може да нашкоди и поквари игру. Упозорење долази од задуженог члана шибицара-стражара и изговара се гласним повиком.