Приредила: Љ. Стојановић
Пише: Ружа Николић

На нашем порталу "еСтварност" настављамо приче из пера Руже Николић, дипломираног технолога, некадашњег руководиоца Керамичке лабораторије - Одељења за контролу производње и истраживања у области керамике „Индустрије електропорцелана“ у Аранђеловцу.

Због својих напредних идеја и иновативности у стручној сфери Ружа Николић не да је била награђена, већ је кажњена на најсуровији начин – губитком посла у време њеног најкреативнијег успона. Иако су године након тога показале да је била у праву, никада није рехабилитована, па наш портал на свој начин исправља ту неправду, у нади да ће се неко сетити да то и званично учини.

Делегат

Крајем радног стажа у „Електропорцелану“ била сам изабрана за делегата Скупштине општине Аранђеловац. Када сам искључена из фирме децембра 1976. године није могло лако да ми се одузме мандат, јер би морали да се понове избори. Тако сам могла и даље да активно учествујем у раду Скупштине општине.

Папирић

Редовно сам присуствовала седницима које су се одржавале у дворани „Парк“ и брижљиво читала припремљене материјале за дискусију и гласање. Случајно наиђем на један лист папира где је писало: „У правилнику о минималним и максималним платама у чл. 35 треба да буде уместо 1:3,5 однос 1:7“. Распитам се шта значи оно „1“ па сазнам да је то просечна плата у општини. Јавим се за дискусију: „Колико се сећам, договорено је да ванпривреда прати привреду са платама. Ми стручњаци у фабрици имамо некакве платице, без обзира на постигнуте добре резултате. У „Електропорцелану“ нема награђивања према раду, већ ко какву фотељу зграби, такву плату и прима. А ви, руководиоци, овим папиром сами себи одређујете своју егзистенцију! Ја вас позивам да се сетите некадашњег скојевског и комунистичког морала, па да видите да ли је то у реду. Ја мислим да није, јер када бих ја дала својој кућној помоћници већу плату него што је моја, онда ми таква помоћница не треба“...

Одједном, из некакве собице иза позорнице, на бину излете секретар Комитета Миленко Петровић, па повика: „Другови, шта нама Ружа Николић помиње да се сетимо скојевског и комунистичког морала кад су ово усвојили радници у „Електропорцелану“, „Шамоту“ и „Елки“. Слага, а не трепну, друг Петровић. У „Електропорцелану“ није био никакав састанак по том питању, а у „Шамоту“ и „Елки“ биле су озбиљне примедбе на ту тему.

И тако, другови дуплираше своје плате изгласавањем овог папирића.

Упозорења

Када је на дневном реду седнице био план развоја општине за период 1981-1985. имала сам неколико примедаба као инжењер керамичке струке са двадесет година праксе. Нисам дискутовала на самој Скупштини, већ сам отишла у канцеларију председника општине Радована Филиповића с питањем да ли могу одмах да му изложим своје примедбе. Он ми рече да је боље да ја то напишем, па сам тако и учинила. Текст на пет страна предала сам 12.02.1981. године, али никада нисам добила никакав одговор.

Наводим комплетан текст:

Ружа Николић: ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ О НАЦРТУ ПЛАНА ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ ЗА ПЕРИОД 1981-1985. ГОДИНЕ

На основу општег прегледа Нацрта плана може се закључити да је релативно мало простора посвећено проблемима и развоју керамичке индустрије, од чијег успеха, као кључне привредне гране ове општине, зависе многе друге делатности. Проблеми образовања су, на пример, много детаљније размотрени.

1. Готово ништа није речено о инвестицијама за истраживање сировина за керамику на територији општине.

По мојој оцени, ова истраживања касне за развојем индустрије. Један од доказа за то је да „Индустрија електропорцелана“ мора да набавља глину са малим садржајем оксида гвожђа из других региона.

Такође ништа није речено о даљим истраживањима и могућностима експлоатације сирових каолина са Букуље. Због тешкоћа са увозом каолина за југословенску керамичку индустрију поново постаје актуелно коришћење домаћих сирових коалина. За коришћење овог типа сировина постоје две могућности:

а) тзв. оплемењавање сирових коалина, његово одвајање од фелдспата и кварца, при чему се добија релативно чист коалин и
јаловина.

Мане овог поступка су следеће:
- искоришћење, тј. пренос каолина је 15-20%;
- примесе гвожђа обично су везане хемијски за каолинску супстанцу и оплемењивањем се не смањују, већ најчешће повећавају;
- варијације у хемијском саставу добијеног каолина углавном нису мање од варијација код сировог каолина;
- инвестиције су замашне и биле би оправдане само за случај када постоје велике, добро истражене резерве;
- релативно скуп производ - оплемењени каолин - када стигне у керамичку фабрику треба да се меша са исто тако оплемењеним и скупим фелдспатом и кварцним песком да би се добила керамичка маса;
- остаје отворен проблем коришћења јаловине или њеног депоновања.

б) директно коришћење сирових каолина

Сирови каолини у свом саставу садрже све три основне компоненте порцеланске масе – кварц, фелдспат, каолин. За керамичку индустрију је много важније да има на располагању сировину уједначеног квалитета него да ли је та сировина оваквог или онаквог састава. Из тог разлога за директно коришћење сирових каолина треба обезбедити следеће услове:
- довољно велику покривену депонију у близини саобраћајница;
- лагеровање по „сендвич“ систему уз максимално могућу хомогенизацију. Постоје једноставни уређаји за хомогенизацију великих количина сировина на складишту;
- уколико постоји интересовање индустрије, може се изградити мањи погон за суво млевење, што би дало још хомогенију и квалитетнију сировину. Свакој фабрици фине керамике би добродошло тридесетак процената овако припремљене сировине у маси.

Очигледно је да се на овај начин добија знатно јефтинији производ уз мања улагања и ризик.

Предлажем да се организује дискусија за округлим столом по питању истраживања и експлоатације сирових каолина.

2. Проблематика развоја Индустрије електропорцелана

За последњих пет година „Индустрија електропорцелана“ је имала велика инвестициона улагања, али се физички обим производње није осетно повећао. Садашњи ниво производње од 1000 тона месечно био је достигнут још 1976. године. Ако су финансијски показатељи пословања позитивни, то је готово искључиво последица повећања цена производа.

Спором активирању новоизграђених капацитета доприноси недовољно ангажовање стручњака на освајању нових врста производа.
Развој ИЕП-а кочи повремено високи шкарт у производњи, који је последица деловања извесних технолошких фактора на које је могуће утицати, а који у „Индустрији електропорцелана“ још нису сасавим сагледани.

Бржи развој ИЕП-а такође је ометало претерано учешће администрације у укупном броју запослених.

Основну сметњу за освајање нових прозвода представља и занемаривање инвестиција за испитивање квалитета керамичких маса и производа.

Из овог кратког прегледа неких чињеница види се да постоје огромне унутрашње резерве за повећање производности постојећих капацитета. На основу података о инвестицијама ИЕП-а може се закључити да се иде на још интезивније инвестиције на свим фронтовима, а то у садашњем моменту није најбоље решење. Привидно, добија се утисак о великом напретку колектива, али тако неумерене амбиције неминовно ће довести до исцрпљења резерви, до пада стандарда запослених и других тешкоћа, што се већ сада у великој мери осећа.

3. Проблематика рада нове фабрике стеатита

а) Стање технологије

Ситуација са стеатитом, ради којег је првенствено прављена нова фабрика, није добра. Показало се да је оријентација на масу са 90% увозних сировина не само политички, већ и стручни промашај. Изузев извесног смањења хабања алата није остварена ниједна од обећаваних предности у односу на претходно коришћену технологију, базирану претежно на домаћим сировинама. Не само да нису освојени нови производи већ постоје велике тешкоће технолошке природе и у производњи стандардних производа. Уместо да буду двоструко већа, производња стеатита је преполовљена.

Посебно је акутно питање снабдевање талком. Сада је постало очигледно да је фабрика стеатита направљена за такав квалитет сировине какав се данас тешко може наћи. У програму развоја ИЕП-а помиње се смањење увоза сировина; код стеатитних маса, са овако направљеном фабриком, то није могуће.
Треба имати у виду да се са никаквим даљим инвестицијама не могу отклонити мане садашње технологије статита, јер оне леже у самој њеној концепцији.

Последњих година је и код кордијерита дошло до непотребног повећања увоза сировина. Не постоје никакве технолошке тешкоће да се кордијерит производи искључиво од домаћих сировина.

За дискусију о проблематици пресованог порцелана немам довољно елемената. Сматрам да би савремена опрема нове фабрике требало да доведе до осетног побољшања квалитета.

б) Стање опреме

За нову фабрику набављене су најсавременије машине и уређаји од којих добар део не може да функционише због лоше изабране технологије или лоше диспозиције опреме. У новој фабрици најгоре стоје ствари управо у погледу диспозиције опреме, како по хоризонтали, тако и по вертикали. Приликом измене првобитног пројекта направљене су грешке које се сада не могу поправити. Нажалост, због мог искључења из комисије за израду идејног пројекта нове фабрике, нисам имала увид у њен даљи рад, те сам о овим промашајима сазнала тек након почетка рада нове фабрике.

Моје је мишљење да би пре одлуке о даљим инвестицијама у нову фабрику требало утврдити одговорност појединих људи за нестручно руковање друштвеним средствима и не допустити да ти исти људи и даље троше та средства на лечење ових и других примашаја. Треба озбиљно и свестрано анализирати постојеће стање и видети шта може да се уради, не предизимајући само мере кратког даха, које значе само узалудно бацање пара.

4. Инвестиције за фабрику стаклених изолатора

„Индустрија електропорцелана“ је последњих година форсирала производњу, односно монтажу стаклених изолатора, занемарујући даљи развој порцеланских изолатора исте врсте. Чињеница је да је једина предност стаклених изолатора што се види када дође до пробоја. Ако би се направио довољно отпоран порцелански изолатор, не би било потребе за стакленим. То је свакако могуће ако се сузбије деловање оних фактора који доводе до варијација у квалитету и ако се направи довољно јака порцеланска маса. Први део проблема може се решити формирањем посебне технолошке линије, док за други део проблема могу да понудим решење до којег сам дошла пре неколико година.

Први услов за подизање сваке фабрике је избор оптималног капацитета. Капацитет који би задовољавао само потребе ИЕП-а очигледно не би био рентабилан, а тешко је у кратком року постићи квалитет који би задовољавао за извоз. По мом мишљењу, технологија стакла је још компликованија од технологије електропорцелана, те би – ако се тај погон уопште гради – требало препустити бригу компетентним стручњацима, односно треба градити у склопу неке стакларе. Ово утолико пре што стакларска пећ не може да се пали и гаси у зависности од ћуди тржишта, па је веома ризично пословање такве мале, уско специјализиране фабрике.

Сматрам да би одлуку о изградњи фабрике стаклених изолатора требало одложити за две годне, а за то време покушати да се постигне задовољавајући квалитет порцеланских изолатора који би се демонстрирали стручњацима електропривреде.

5) У вези са оријентацијом ИЕП-а на производњу керамичких делова за аутомобилске свећице треба имати у виду да у Југославији постоји бар још два произвођача тих делова.

6) У материјалу ништа није речено о оснивању радионице за уметничку керамику и сувенире као и института за керамику, на основу чега се може закључити да у следећем петогодишту неће доћи до реализације ових пројеката.

12. 02. 1981. год. у Аранђеловцу Ружа Николић,
(својеручни потпис)

Старији грађани Аранђеловца могу да се сете шта се касније дешавало и да ли су моја упозорења била на правом месту и у право време.

Незгодно питање

Опет један папирић у материјалу: „Савет Музеја града Аранђеловца уступа део свог плаца свом директору Александру Ђоновићу ради изградње атељеа“.

Постављам питање: „Како може Савет Музеја да додељује део плаца свом директору и да ли ће и будући директори музеја моћи да зидају приватне зграде у дворишту музеја?“

Преседавајући повика: „Другови, не можемо да дозволимо приватан обрачун на овој седници! Предлажем да по овом питању Ружи Николић не дајемо никакав одговор“.

Колико се сећам, више нисам ишла на седнице Скупштине општине Аранђеловац.