Мирослав Живановић
У 36. наставку фељтона „Руске избеглице у Аранђеловцу“: Први и једини принц, који је предавао у аранђеловачкој Гимназији у њеној стогодишњој историји, био је руски кнез Федор Николајевич Касаткин-Ростовски, хонорарни наставник.
Када је дошао у град под Букуљом Федор Касаткин-Ростовски 1921, ушао у 46. годину живота и увелико носио епитет угледног руског песника и публицисте, аутора химне Добровољачке војске, окићен еполетама Семјоновског доживотног пука. Имао је огромно искуство два рата – Првог, светског, и грађанског у Царској Русији. Биографија принца Касаткина-Ростовског (1875-1940) испуњена је многобројним бурним догађајима и занимљивим личностима. 
Факсимил «Просветног гласника», 1921. година, о постављењу Касаткина за хонорарног наставника у Гимназији у Аранђеловцу
Историчари су дошли до података да породица његовог оца Николаја Федоровича Касаткина-Ростовског носи корене из 15. века. Николај је био члан Националног савета у царској Русији. Супруга, мајка Федрова, била је Надежда Карловна Монтресор (1852-1917). Након што је дипломирао 1895. на Пажевском корпусу као поручник, Касаткин-Ростовски је упућен у Семјоновски спасилачки гардијски пук, а после четири године унапређен у поручника. Годину дана пре тога Федор жени Олгу Хвошниску, са којом је добио две ћерке и сина.
Прво одликовање Орден св. Станислава трећег степена добија 1906. Наредне године постаје капетан. Надахнут војничким животом, латио се пера и написао сажету историју Пажевског пука 1908. године.
Школовани официр, учесник два рата, песничка душа
Федор је упоредо са војничким, носио и песнички таленат, што му је омогућило да 1900. године објави прву збирку песама посвећену великом кнезу Константину Констатиновичу Романову, у књижевности препознатљив под псеудонимом К. Р. У песничком опусу (између 1900 и 1917) налазе се четири збирке, које садрже песме, преводе и драме у стиховима. Каквог је домета ова поезија, указује податак да је његова песма Године 1812 понела ореол победничке на такмичењу родољубивих у знак сећања на Отаџбински рат у Русији.
Те године десила се у његовом приватном животу драма, јер се под налетом романтичарских осећања развео, оставивши супругу и троје деце. Оженио се глумицом Царског позоришта «Александрински» Дином Никитичном Киров. Будући да се Пажевском пуку нису свиделе приче које су кружиле међу елитним војницима, Федор је био присиљен да се повуче из активне војске и врати на своје родно имање у провинцији Курск.
Захваљујући својим поетским способностима Касаткин је једини нанаписао текст на руском језику популарног валцера Јесењи дан енглеског аутора и Арчибалда Џојса, певача, пијанисте и краља енглеског валцера. Према сазнањима Јурија Евгениевича Биручка (сајт «toree», у тексту под насловом «Историја валцера Јесењи сан», 3. маја 2020) Арчибалд је 1909. био на турнеји по Европи, па је вероватно посетио Русију, у којој су његови валцери били популарни. Први пут на музику Џојса речи је написао Касаткин-Ростовски, посветивши их бароници Олги Николајевној. Ова песничка верзија, према Биручку, није масовније прихваћена, сем у аристократским круговима Русије.
Племић новинар-сарадник и ратни дописник
Касаткин се опробао и као новинар, сарађујући у листу "Ново време", а током Првог светског рата био је ратни дописник ове угледне новине. Када је избио Велики рат, Касаткин је препознао отаџбински зов и добровољно се вратио у Семјоновски пук у својству штабног официра. Убрзо је платио високу цену «наглашеног» патриотизма задобивши у четири борбе исто толико рана. Руска аристократија, којој је и сам припадао, узвратила му је унапређењем у чин пуковника 1916, да би га наредне године пензионисали.
Даљи ток историјских догађања није давао мира Федору. Након што су бољшевици убили његову мајку Надежду Карловну Монтресор, брата Николу и сестру Софију на имању Касаткинових у Черњанки, поново је у њему прорадила ратничка крв и придружио се добровољачкој војсци. Подстакнут херојским подухватима и идеалима својих сабораца у грађанском рату, Касаткин је написао војну химну Триколорна застава, на музику Мирона Јакобсона. Настојао је да својим песничким надахнућем подигне морал саборцима, па је учествујући на изложби у знак сећања на генерала Корнилова читао своје родољубиве стихове.
У Кијеву, који су окупирали бољшевици, предводио је тајну официрску организацију. После Октобарске револуције ухапсили су га бољшевици, али је бекством из тамнице спасао главу. Када је крајем 1919. и почетком 1920. почео да се назире исход Октобарске револуције, Касаткина са осталим снагама мењшевика, евакуишу у Варну, бугарску луку на Црном Мору.
Како су непредвидиви вихори Октобарске револуције донели у Краљевину СХС и Србију Касаткина и како се човек оваквог друштвеног положаја у царској Русији и великог знања нашао у Аранђеловцу? Према доступним руским изворима, биографија Федора Касаткина остала је непотпуна, а боравак у граду под Букуљом прекривен велом тајности за ширу јавност, чему је допринело и погрешно уписано име Теодор, уместо Федор, у "Просветном гласнику" из 1921. године, што ћемо разјаснити у следећем наставку.
(Наставиће се)