Мирослав Живановић
О научном раду на америчком Универзитету у Хјустону разговарали смо са професором др Станком Бранковићем, ексклузивно за наш портал „еСтварност“.
Универзитет "Станфорд" у Калифорнији недавно је објавио листу најцитиранијих научника света у 2020. години. Пажњу је привукао податак да се међу 100. 000 научника налази велики број професора Универзитета у Хјустону (Тексас, САД). Међу њима, што посебно годи, налази се и име светски признатог научника др Станка Бранковића, професора Универзитета у Хјустону, иначе, Аранђеловчанина.
Како је реч о важном сегменту валоризовања степена успешности највећих умова данашњице у разним областима знања, екскузивно за „еСтварност“ квалификоване информације и коментаре понудио нам је овај угледни научник.
Међу елитним научницима налази се и Ваше име и уз њега – пише енергија, вероватно научно подручје. Шта за Вас лично значи да радите на Универзитету у Хјустону који има оволико елитних научника?
Мотивација за рад у науци, бар када је о мени реч, долази из љубави према послу и неутољивој жељи за новим сазнањима и истраживањем природе. Рангирање, листе и признања долазе сама по себи када жудите да свој посао радите најбоље могуће и када су ваши лични стандарди високи. Драго ми је да сам на тим листама већ више година, али то није пресудно да истрајем у постизању високог квалитет научног рада. Важно је да моје колеге цене то што радим и да то уважавају у својим истраживањима и чланцима.
Колико се професора са Вашег универзитета у Хјустону налази на листи највише цитираних професора и истраживача на свету?
Број професора на листи најцитиранијих истраживача са Универзитета у Хјустону варира из године у годину. Углавном то зависи који су критеријуми примењени у бројању цитата, броју аутора по раду, броју година од када су радови публиковани, која је агенција радила анализу итд... У задњих пет-шет година број цитираних мојих колега варира између 50 и 100 професора са инжењерства и природних наука, који су на топ- листи два одсто најцитиранијих људи у својој области. То значи да се од пет до 10 одсто професора Универзитета у Хјустону, који се баве природним наукама и инжењерством, налази на тој листи.
Објасните нашим читаоцима од каквог је значаја за научнике да буду што више цитирани приликом израде стручних радова?
То је доста важно, мада у задњих десет година има и доста злоупотреба, лажних напумпавања цитираности вештачким квалитетом итд... Као и у свему и у науци има политике. У сваком случају, људи који су познати по квалитету свога рада су јасно препознатљиви и добро познати колегама у струци. Ту цитати нису толико битни, јер квалитет радова, оригиналност и квалитет студената који изађу из ваше групе сами говоре за себе.
Цитираност често зависи и од трендова, величине научног поља којим се бавите и броја људи који су у томе, тако да можете наћи разне парадоксе. На пример, у области истраживања батерија сада је значајан број људи и, наравно све што је добро, добија велики број цитата. Пре 15-так година то је био случај са такозваним горивим спреговима и електро-катализом. Трендови се мењају. Оно што је сигурно најбитније је да научни рад поседује оригиналност и, наравно, ако има интердисциплинарни значај онда је његова видљивост нарочито призната.
Да ли сте задовољни појављивањем и позицијом на овој листи „Хјустонове памети“ ?
Морам рећи да јесам. Да будем отворен, практична корист од тога је када покушавате да привучете добре студенте да раде са вама. За њих је важно са ким раде и шта раде, а у томе овакве листе доста помажу. Тешко је наћи мотивисану и паметну децу која хоће да се баве науком, јер лоши трендови и примери са ТВ-а узели су свој данак. Нове генерације би да буду лепе и популарне, памет и посвећеност науци више нису у моди.
Да ли сте се појављивали на овој и сличним листама претходних година?
Да, јесам, не сећам се тачно мог положаја на листи, али углавном сам ту задњих десетак година.
Каква је, иначе, ситуација у погледу Ваше досадашње цитираности као једном од важних мерила успешности научника?
До сада сам углавном остваривао доста добар просек, отприлике 20-30 цитата по раду, што је у мојој области доста добро. Надам се да у будућности то буде још боље, јер се сада налазим у најбољим годинама за бављење науком.
Шта је, по Вашем мишљењу, још веома важно да се каже о овој теми?
Поручио бих младима, заинтересованима да се баве науком, да се у науци ништа не дешава преко ноћи, већ је то дуготрајан напор који се може више описати као страст. Када вам је посао страст, онда цитати и популарност дођу сами од себе.
Докле сте стигли са реализацијом освојеног Гранта од 240.000 америчких долара бесповратних средстава за стварање врхунске класе магнетних материјала са Вашим тимом, о чему смо известили читаоце нашег портала пре годину дана?
Реализација овог научног пројекта је у току. Интересантни резултати се полако појављују. Најбоље тек долази. Тренутно имамо једног докторанта који ради на том пројекту, а придружиће му се још један стручњак.
Да ли сте Ви и Ваш тим у досадашњем раду дошли до нових и за науку непознатих сазнања?
Још је рано за такве квалификације, али прогрес је добар. Има доста интересантних индикација, па ћемо видети. Доста посла имамо да урадимо, пре него што изговоримо „хоп“.