ДТ
Дугогодишњи сарадник нашег портала „еСтварност“ недавно објавио четрнаесту књигу – збирку песама „Црне кише“.
Издавач књиге, у којој је на 91-ој страни објављена 31 песма, је новосадски Савез књижевника у отаџбини и расејању. Рецензију је написао Данило Вуковић.
Зналачка рецензија мајстора новинарског пера – публицисте Данила Вуковића
Својеврсна симболика поетског сазвежђа Драгољуба Јанојлића огледа се у параболи која почиње стиховима песме „Црне кише“:
Светли кнеже, Лазаре, убише нас црне кише,
Чуј како цвиле звона Богородице Љевишке
Змије се угнездиле под белим капама
Размилеле се, осилиле, не дају мира
Гасе се кандила и огњишта, падају кровови...
и завршава се стиховима песме која одсликава актуелне мучне прилике васколиког човечанства:
Корона представа траје, не знам који чин је на сцени
Обара људе, к'о млади косач зрело жито
Свет се узнемирио, човечанство упорно тражи лек
А ја... ја усред људске драме речима сликам пролеће
Док ми роса капље са лица и влажи тихо ткање песме.
Надахнут родољубљем, чије сокове од првих слова пије у родном Селевцу, код Смедеревске Паланке, колевци буна против апсолутистичке власти Милоша Обреновића у првој половини 19. века, Јанојлић је изнедрио и песму посвећену див-јунацима, Обилићима нашег доба.
Песма „Јунаци са Кошара“ – трајно сведочанство о херојском подвижништву
Збирку песама „Црне кише“ шездесетдеветогодишњи Драгољуб Јанојлић придодао је до сада објављеним књигама: „Сведоци из куће смрти“ (1977), „Ожиљци из жице“ (2000), „Заточник официрске части“ и „Тишина смрти“ (2001), „Лошињска замка“ (2003), „Плуг и престо“ (2004), „Трагом снова“ и „Јаук душе“ (2006), „Милочер краљице Марије“ (2009), „Завет Мирка шнајдера“ (2013), „Кандила слободе“ (2014), „Сунце на мачу“ (2018) и „Шумадијски див“ 2019. године – овог пута и на радост љубитеља поетског стваралаштва, у коме су „Црне кише“ више него добродошло првенче марљивог прегаоца Драгољуба Јанојлића.