еС
После јучерашњег текста „ИМАЛИ СМО ЉУДЕ: Момчило Јокић – песник енциклопедијске културе“, који можете прочитати на линку https://www.stvarnost.rs/ljudi-i-dogadjaji/imali-smo-ljude-momcilo-jokic-pesnik-enciklopedijske-kulture, добили смо писмо Гвоздимира Јокића, рођеног брата Момчила Јокића.
Ево шта је написао Гвоздимир Јокић у свом писму достављеном нашем порталу:
„Хвала на истини која траје и која боли, због свих часних људи који су се борили за слободу и своје идеале . Заједно са Момчилом Јокићем, мојим рођеним братом, цела наша породица је проживела страшну Голготу. Синдром Информбироа 1948. и даље влада нашим СФРЈ просторима. Лаж је постала, као и увек, државна идеологија.
Као и данас, ниједан колега ни тада није ни писнуо да брани Момчила Јокића. Бранио га је „Амнести интернешенел“ и председник Адвокатске коморе Црне Горе господин Боро Мугоша. На дан изрицања пресуде, 20. септембра 1974. године, у судници у Титограду, устао је и рекао: „Ја Јокића не могу да браним. Председник СФРЈ га је већ осудио и повредио Устав.“ То се зове витез професије. Био је тајац. На прозорима полиција са аутоматима, унутра њихови лижисахани и моја честита мајка Стана Перовић Јокић. Увели су мог брата Момчила Јокића у ланцима. Мајка му је рекла: „Срећни ти ланци, сине! Тако су ти и оца везали и убијали за слободу!“
Живот породице Јокић представља илустративну епопеју сваке часне породице на Балкану. Наша породица се никог и ничег није бојала. Моја мајка Стана била је верна Богу, истини и домовини. Умрла је 1990. године у Аранђеловцу и сахрањена је на Рисовачи.
Морам да прозборим и о нашој највећој боли – Косову и Метохији. Предаје и продаје Космета нема. Србија је изнад свега и изнад сваког. Подсећам да проглашење окупације Космета НЕ УКИДА Резолуцију 1244. Свети Синод и Свети патријарх Павле имали су врхунске правнике за саветнике. Један од њих био је покојни Милинко Манигодић, доктор права из Београда и доктор француске књижевности са Сорбоне, на катедри за Французе. Дали су још 2005. године предлог о проглашавању окупације Космета, али о тај предлог оглушиле су се све власти, свих боја, од тада па до данас. На очување Космета у саставу Србије обавезни смо како према прецима тако и према потомцима. Не само због кривичног гоњења због непоштовања највиших правних аката, већ због обавезе да умремо часно. Са штитом или на њему!“
Редакција портала Е СТВАРНОСТ захваљује Гвоздимиру Јокићу на овом писму – сведочењу, које употпуњава наше досадашње текстове о животу и стваралаштву Момчила Јокића.