АТ
Чланови Управе Удружења новинара Србије одали пошту Димитрију Давидовићу, новинару и писцу Сретењског устава 1835. године.

Док побуњени студенти, уз подршку грађана Србије, данас траже доследно примењивање устава, побуњени Срби су у Милетиној буни (Милета Радојковић, кнез Јагодинске нахије, окупио четири пута више побуњеника него што је Милош Обреновић имао наоружаних момака) захтевали усвајање првог устава Кнежевине Србије, како би ограничили књажеву власт. Устав, који је усвојен на Народној скупштини, одржаној на Сретење 1835. године у Крагујевцу, био је на снази само 15 дана, а устав је написао новинар Димитрије Давидовић за укупно 20 дана.

Иначе, Димитрије Давидовић је 1834. покренуо прве новине у ондашњој Србији с називом „Новине србске“, које су наставиле традицију „Новина србских из царствујушчег града Вијене“, које је Димитрије Давидовић издавао у Бечу од 1813-1822. године. Када је писао Сретењски устав обављао је, као један од најученијих људи, послове секретара канцеларије књаза Милоша Обреновића.

Ево шта је, поводом обележавања јубиларне годишњице од усвајања Сретењског устава, објављено на Интернет-страници Удружења новинара Србије „УНС инфо“ 15. фебруара 2025. године:

Давидовић је новинарима задао задатке које многи од нас ни данас нису положили

„Данашње окупљање има две специфичности. Навршава се 190 година од доношења Сретењског устава који је био најлибералнији у оно доба у Европи. Друга специфичност јесу данашње околности у Србији, где су после два века оне вредности које је прокламовао и за које се залагао Димитрије Давидовић, а тичу се слободе, одговорности, правде, независног правосуђа и данас поново упитне“, рекла је потпредседница Удружења новинара Србије (УНС) Оливера Милошевић на полагању венаца на гроб Димитрија Давидовића у Смедереву.

Због тога су данас, како је навела Милошевић, многи млади људи приморани да широм Србије бране актуелни Устав. „Да се боре за слободу, одговорност, правду и да они данас мењају наше друштво, рекла бих, по мери Димитрија Давидовића мењајући, пре свега, нас као грађане, ослобађајући нас од страха, неке лоше заоставштине и извлачећи из нас ону доброту која је негде била дубоко учаурена јер дуго нисмо имали ни где, ни коме да је покажемо. Захваљујући тој деци, доброта је данас поново на цени“, рекла је Милошевић.

Улога новинару у друштвеним променама, истиче она, изузетно је велика уколико постоји жеља да се професионално и одговорно бавимо овим послом. „То је у првој половини 19 века добро приметио Димитрије Давидовић, да је у променама друштвених околности важна улога новинара, те је основао и прве новине српске. Наша улога је да промовишемо владавину права, да указујемо на све аномалије у друштву и да будемо корективни фактор у јавном интересу. Мислим да би данас то била и порука Димитрија Давидовића да може да проговори, било да би говорио као уставотворац или као новинар“, закључила је потпредседница УНС-а Оливера Милошевић.

Потпредседник УНС-а Слободан Ћирић рекао је да се данас пред гробом Димитрија Давидовића сећамо човека који је пре двеста година новинарима задао неке озбиљне задатке, а које изгледа, ни данас многи од нас нису положили.„Морамо некако да почнемо да се преиспитујемо, ми сами први као представници седме силе која више није, чини ми се, ни седма ни сила, али покушава да буде. Морамо да се преиспитамо, да дамо неке поштене одговоре сами себи на нека важна питања - шта сам ја као новинар до сада радио и како сам то радио, да ли сам поштовао правила професије, да ли сам радио у јавном интересу, да ли сам радио у служби истине, да ли сам трагао за истином или сам служио некој власти или сам био друштвено-политички радник и апологета онога што прокламује владајућа странка било која, или сам служио неким ужим центрима моћи или сам служио неким економским интересима?“, поставио је питања Слободан Ћирић.

Од поштенијих одговора на ова питања, навео је он, зависи судбина новинарства у Србији, истичући да мисли да би многе колеге када би поштено одговориле на ова питања престала да се баве овом професијом. „То је једна тешка тема, али и времена су тешка. Никада положај новинара у Србији није гори и тежи него што је сада ситуација, поготову имајући у виду ове околности у којима живимо. Велико је питање како ће ова наша струка проћи и опстати. Када ви данас видите ову нашу децу, студенте и ђаке који скандирају ‘хоћемо правду’ они не траже правду у формално правном смислу, они траже исконску правду, праведно друштво, друштво у коме ће најспособији бити на најодговорнијим местима и одговарати свако за свој посао да нам се не би десило да поново падне нека надстрешница и погине 15 људи. То је оно, подвлачи он, што млади људи и многи грађани Србије данас траже, а што је, како је закључио, један од задатака који је и пред новинарима. „Ми морамо то испратити на адекватан начин и јавност обавестити онако како се ствари заиста дешавају, а не како би неко желео да буде“, истакао је Ћирић.

Председник УНС-а Живојин Ракочевић је рекао да је тешко да се може наћи тренутак, а да то понављамо барем пет година, када је мање дијалога у друштву. „Од Другог светског рата на овамо никада и на глобалном нивоу није било више позива на дијалог, а никада мање дијалога није било. Суштина је у томе да се ми данас налазимо и изложени смо проклетству плурализма пропаганди, а не плурализму истина“, истакао је Ракочевић. „Ми морамо, можемо и радимо на различитим нивоима да не будемо удружење истомишљеника. УНС је удружење неистомишљеника и људи који су способни да разговарају међу собом и да на том малом простору ширимо идеју слободе, различитости, другог мишљења и другачијег приступа и односа према свету. Никада нам се ово не би догађало што нам се догађа, никада не бисмо разговарали о пропасти професије која по својој природи значи слободу да смо отворени према другима и да се, нажалост, не боримо грчевито да елиминишемо друго и дручачије“, подвукао је председник УНС-а Живојин Ракочевић.

Члан Управе УНС-а и уредник РТВ КиМ из Чаглавице Горан Аврамовић рекао је да Давидовић није био само сведок историје, већ њен јако значајан учесник. „Стварао је и то је чинио алатом који је имао у рукама, чинио је пером и имао је визију модерне Србије. Те Новине сербске које је подарио српском народу из царствујућег града Виене су заправо биле глас у време када је идеја слободе и просветитељства тек наговештвала неко ново доба које ће се десити“, навео је он. Његова реч није била само вест, наставио је Аврамовић, она је утицала на народ тог времена, учила га, храбрила и оснаживала, да би касније била уобличена у Сретењски устав. „Први модерни Устав тадашње Србије у ком су потврђене те идеје, демократичности и капацитета да буде демократичан српски народ и државотворности. Нажалост, тај Устав није много трајао, али нам је из њега остало и све оно што се дешава данас што окупља те младе људе, а то јесу идеја слободе, правде и једнакости пред системом и жеља и потреба да се за то бори до крајњих граница колико год је потребно“, закључио је Аврамовић, иначе добитник УНС-ове награде „Димитрије Давидовић“ 2017. године.

Представници УНС-а сваке године 15. фебруара, посетом гробу Димитрија Давидовића у Смедереву, творца Сретењског устава и оца српског новинарства, чувају културу сећања на једног од оснивача и првог уредника "Новина сербских", првих новина издаваних на територији тадашње Србије.